Moderan način života, društveni trendovi, egzistencijalni problemi, ostvarenje u karijeri – najčešći su subjektivni razlozi zbog kojih sve veći broj žena u svetu, ali i kod nas odlaže potomstvo za kasnije životno doba. Zato je zamrzavanje jajnih ćelija, uz medicinske razloge, dobilo i jaku sociološku komponentu.
Zamrzavanje jajnih ćelija — krioprezervacija rešenje je za mnoge žene koje iz objektivnih ili subjektivnih razloga odlažu trudnoću. Naime, imajući u vidu činjenicu da ženska plodnost počinje da opada između 25. i 35. godine i da se taj pad dalje s godinama ubrzava, stvaraju se objektivne teškoće da žena zatrudni s protokom vremena, a naročito nakon 40. godine.
Zamrzavanje jajnih ćelija je naravno, rešenje i za sve žene koje za to imaju medicinske razloga kao što su operacije ili medicinski tretmani koji mogu uticati na neplodnost ili značajno smanjenu plodnost (npr. pre uklanjanja ovarijuma, pre odlaženja na onkološke tretmane kakvi su hemoterapija i radiologija i sl).
U programima lečenja neplodnosti (infertiliteta) krioprezervacija se i koristi uglavnom za zamrzavanje sperme, tkiva testisa, jajne ćelije i “viška” vitalnih embriona u toku VTO (IVF) tretmana.
Šta je krioprezervacija?
Krioprezervacija je proces u toku koga se ćelije ili čitava tkiva zamrzavaju kontrolisanim procesom zamrzavanja do vrlo niskih temperatura (-80°C) i čuvaju na temperaturi tečnog azota (-196°C). Na ovim niskim temperaturama, sve biološke aktivnosti, uključujući i biohemijske reakcije koje bi ćelije dovele do smrti, su zaustavljene.
Zamrzavanje neoplođenih jajnih ćelija uglavnom se sprovodi kod žena koje mogu izgubiti funkciju jajnika. Za razliku od prirodnog ciklusa u kome sazri samo jedna jajna ćelija, u ovom slučaju ženino telo se podstiče na proizvodnju većeg broja ćelija kako bi se od njih mogle odabrati one najbolje. Tada se parovima nudi mogućnost krioprezervacije embriona.
Krioprezervacija se može obaviti metodom sporog zamzavanja i metodom brzog zamrzavanja (vitrifikacijom). Prednost vitrifikacije u odnosu na sporo zamrzavanje je u postizanju boljeg kvaliteta embriona, veća je stopa preživelih embriona, a samim tim i procenat trudnoća.
Vitrifikacija
Embrioni se zamrzavaju procesom vitrifikacije, brzog zamrzavanja na temperaturi od -196˚C. Embrioni se čuvaju u zamrznutom stanju sve dok pacijenti ne zatraže njihovu upotrebu, a najduže 5 godina.
Postupak vitrifikacije uključuje zamrzavanje embriona oko 600 puta brže nego u slučaju konvencionalnog zamrzavanja. Ovaj ultrabrzi proces ne dozvoljava formiranje kristala leda u embrionu. Kao rezultat, vitrifikacija ne dovodi do traume embriona. Spore (konvencionalne) metode zamrzavanja imale su znatno slabije stope uspeha.
Čak 20-30% embriona ne preživi proces zamrzavanja i odmrzavanja, a embrioni koji su preživeli, imali su manje od 50% šanse da dovedu do trudnoće u poređenju sa svežim embrionima. Nasuprot tome, vitrifikovani embrioni imaju stopu preživljavanja višu od 80% i potencijal za stvaranje trudnoće koji je uporediv sa svežim embrionima.
Zamrzavanje sperme se koristi za akumulaciju spermatozoida iz više uzoraka, kod pacjenata sa oligospermijom, za obezbeđivanje sperme kod pacijenata koji su duže odsutni radi omogućavanja inseminacije u vreme ovulacije supruge i kod donor inseminacije.
Sperma i tkivo testisa (dobijeno prilikom dijagnostičkih biopsija testisa — TESA i TESE) mogu biti zamrznuti i sačuvani za buduću upotrebu u inseminacijama i VTO (IVF) programima.
Prilozi iz iste kategorije
- Vantelesna oplodnja — pitanja i odgovori
- Imam endometriozu, da li to može uticati na moju plodnost? Da li ću morati da radim vantelesnu oplodnju?
Iako je teško definisati tačan broj, endometrioza se smatra relativno čestim oboljenjem, jer se procenjuje da je ima oko 10 do 15% žena. Može se pojaviti uz niz različitih simptoma ili bez njih, zbog toga se i naziva podmuklim oboljenjem. Što se tiče plodnosti, smatra se da 30-40% žena sa endometriozom imaju poteškoće pri začeću. Iako nije dokazano na koji način endometrioza može da uzrokuje sterilitet, veruje se da u ovom mehanizmu ulogu igra više faktora. Naravno, u ozbiljnijim stadijumima oboljenja postoje individualni faktori koji utiču na prirodno začeće, kao što su athezije oko jajovoda ili velike endometriotične ciste na jajnicima. Iako ne posedujem više informacija o vašem slučaju, ne isključujem mogućnost da je endometrioza uticala na plodnost. Uprkos tome, postoje rešenja koja mogu biti od pomoći. Lečenje endometrioze laparoskopijom povećava verovatnoću trudnoće kako kod prirodnog začeća, tako i kod vantelesne oplodnje. Takođe, uz pomoć savremenih procedura asistirane reprodukcije možemo još više povećati procenat uspeha, kroz personalizovanu terapiju.
- Moj partner i ja smo odlučili da imamo bebu, ali se brinem da će nam to teško poći za rukom. Da li je potrebno da uradimo prenatalne preglede?
Ne treba da se brinte jer ste tek na početku, a žurba često bude loš saveznik. Pokušajte da izbegavate svakodnevni stres koliko god je to moguće. Između ostalog, 85% parova koji pokušavaju da ostvare trudnoću u tome uspevaju tokom prve godine. Što se tiče prenatalne kontrole, malo je rano da se podvrgnete nizu pregleda radi ocenjivanja plodnosti, koji mogu biti skupi i bespotrebni u vašem slučaju. Sa druge strane, godišnji pregled kod ginekologa je od velikog značaja, posebno kada postoje planovi o trudnoći. Smatram da će za početak biti dovoljni sledeći pregledi da bi se napravila procena vašeg zdravstvenog stanja: ultrazvučni pregled materice i jajnika u kombinaciji sa nalazom krvi, pregled dojki i papa test. Ukoliko nakon godinu dana pokušavanja ne uspete da ostvarite vaš cilj, bilo bi dobro da posetite neki od specijalizovanih centara za asistiranu reprodukciju.
- Mesec dana nakon odnosa bez zaštite sam ostala trudna. Ispostavilo se da sam u 6-oj nedelji imala spontani pobačaj. Prošlo je 4 meseca od kiretaže. Šta mi predlažete? Da se pregledam? Bojim se sledećeg pokušaja.
Razumljivo je da se brinete za sledeću trudnoću nakon negativnog iskustva sa spontanim pobačajem. Treba da znate da takvi slučajevi nisu retki i da se u proseku 10-25% klinički potvrđenih trudnoća na kraju ne nastavi. Treba da znate da će 90% žena koje su imale spontani pobačaj imati uspešnu trudnoću u jednom od narednih pokušaja i zdravo dete na kraju. Predlažemo da nastavite sa pokušajima bez pregleda i nalaza za sada. Ako se u sledećoj trudnoći ponovi isto, bilo bi dobro da posetite lekara ili neki specijalizovani centar, da bi se utvrdio uzrok i pronašlo rešenje problema.
- Koje tačno preglede žena treba da uradi vezano za zdravstveno stanje materice, pre nego što ode na embriotransfer? Čula sam za određene briseve koje je potrebno uraditi.
Tačno je da dobro zdravstveno stanje vagine, a posebno materice, ima značajnu ulogu za implantaciju embriona i uspeh vantelesne oplodnje. Dobro zdravstveno stanje se može oceniti kliničkim pregledom i kulturom sekreta, kako iz vagine tako i iz vaginalnog dela grlića materice. Ovaj pregled ne bi trebalo vršiti tokom ciklusa jer se tada smanjuje verodostojnost nalaza. Sa druge strane, ocena zdravstvenog stanja materice iziskuje posebne preglede. Prvenstveno, ultrazvukom se može oceniti tekstura i morfologija materice. Takođe, može se raditi kultura endometrijuma, samo što ovaj uzorak ne bi trebalo uzimati tokom ciklusa. Moj je predlog da se uzimanje uzorka obavi nekoliko dana nakon završetka ciklusa specijalnim aparatom za uzimanje uzorka iz endometrijuma u specijalizovanom centru. Reč je o modernom metodu bez anestezije, koji vam neće teško pasti, a dobićemo verodostojne rezultate. Na ovaj način se može ustanoviti eventualno postojanje nekog mikroba u materici, što se može izlečiti.
- Koje su prednosti, a koje mane veštačke oplodnje kod para koji želi da na taj način dobije potomke i koliko to utiče na njihov život?
Pitanja koja postavljaš zahtevaju dug i kompleksan razgovor, ali ćemo pokušati da se osvrnemo na osnovne stavke. Vantelesna oplodnja je metoda koju primenjujemo da bismo pomogli parovima koji se bore sa problemom steriliteta da postignu željenu trudnoću i dobiju zdravo dete. Velika prednost je ta što možemo da kontrolišemo svaki stadijum ovog postupka uz pomoć specijalnih pregleda, da bismo utvrdili u čemu je problem. Nakon što saznamo uzrok problema bićemo u mogućnosti da predložimo rešenja koja će povećati verovatnoću uspeha. Sa druge strane, glavna mana vantelesne oplodnje je trošenje, ne samo kada je reč o novcu, već kada su u pitanju i osećanja. To je postupak u kom se zahteva da se par psihički pripremi, jer on sam po sebi podrazumeva vreme i volju, u meri u kojoj može uticati na svakodnevni život. Iz ovog razloga bi trebalo da odabereš centar za vantelesnu oplodnju u kom će vam psiholog specijalizovan za asistiranu humanu reprodukciju pružati psihološku podršku.
- Kako se odvija metod zamrznutih jajnih ćelija i na koji način?
Proces krioprezervacije jajnih ćelija opet počinje putem stimulacije jajnika. Nakon uzimanja jajnih ćelija ne krećemo u oplodnju, već nastavljamo sa krioprezervacijom jajnih ćelija. Ovaj metod ima jako dobre rezultate u postizanju trudnoće nakon odmrzavanja i oplođenja ovih jajnih ćelija, kada je krioprezervacija odrađena putem metoda vitrifikacije, koja predstavlja najsavremeniji metod krioprezervacije.
- Nakon embriotransfera, koliko vremena je potrebno da čekam rezultate?
Nemojte se oslanjati na simptome trudnoće. Predlažemo da uradite nalaz beta-HCG iz krvi, otprilike 10 dana nakon embriotransfera, da bi saznali rezultate. Do tada pokušajte da budete strpljivi i da se ne izlažete stresu.
- Da li je neophodan preimplantacioni genetički skrining u slučaju vantelesne oplodnje ili je skrining neophodno obaviti ako postoji neka nasledna bolest kod roditelja?
Preimplantacioni genetički skrining je jedno od rešenja koje imamo u asistiranoj reprodukciji da bismo pomogli parovima kojima je to potrebno. Međutim, praktikuje se kada postoje određene indikacije za to, a ne u svim slučajevima. Tačno je da se koristi kod parova sa nekim naslednim bolestima, da bi se utvrdilo da li ih imaju I embrioni. U ovom slučaju radi se preimplantaciona genetska dijagnostika (preimplantation genetic diagnosis – PGD), kada se istražuju posebna genetska oboljenja, kao što su mediteranska anemija i cistična fibroza, da bi se u matericu izvršio transfer samo zdravih embriona. Preimplantacioni genetički skrining (preimplantation genetic screening – PGS) može da pomogne i drugim parovima. Parovi sa problemom spontanih pobačaja ili više uzastopnih neuspelih pokušaja vantelesne oplodnje, kao i žene u poodmaklim godinama, mogu da kontrolišu da li se u embrionima javljaju hromozomske anomalije, što im može biti od pomoći. Naš krajnji cilj je da se izvrši transfer samo zdravih embriona, da bi se povećala verovatnoća uspeha.
- Mogu li da se podvrgnem vantelesnoj oplodnji sa doniranim jajnim ćelijama. Da li će dete imati deo i mog DNK?
Činjenica je da je doniranje jajnih ćelija pomoglo mnogim ženama da dožive sreću trudnoće i majčinstva. U ovom slučaji koristiće se jajne ćelije donorke i spermatozoidi vašeg partnera. To znači da embrion neće imati vaš genetski materijal. Međutim, život unutar endometrijuma umnogome utiče na embrion. Istraživanja su pokazala da unutrašnjost materice određuje zdravstveno stanje čoveka čak i u odraslom dobu. Sa druge strane, dete će svakako imati segmente tvog karaktera, jer se naša ličnost oblikuje tokom vaspitanja i odgajanja, što znači da nije genetski određena. Iz ovog razloga, smatram da treba da obratite pažnju kod odabira centra za asistiranu humanu reprodukciju, da bi ste bili sigurni da je sprovedena neophodna genetska i psihološka kontrola donorke.
- Ukoliko dođe do uspešnog začeća putem vantelesne oplodnje, da li to znači da rođenje uvek mora biti carskim rezom?
Način na koji će se žena poroditi ne zavisi od načina na koji je zatrudnela, nego od toka trudnoće, od postojanja ili odsustva komplikacija i od toka samog porođaja. Što znači da carski rez nije jedino rešenje kod slučajeva vantelesne oplodnje. Ono što je za tebe najvažnije jeste bezbedan porođaj, bilo prirodnim putem ili carskim rezom, i da se kući vratite sa zdravim detetom.
- Želela bih da mi date nekoliko informacija što se tiče vantelesne oplodnje u prirodnom ciklusu.
Integracija prirodnog ciklusa u procedure vantelesne oplodnje postala je veoma popularna poslednjih godina. U ovom postupku pratimo prvu polovinu ciklusa kod žene, bez intervencije lekovima, i sprovodimo prikupljanje jajnih ćelija kada se steknu odgovarajući uslovi za aktiviranje sazrevanja jajnih ćelija. Sledi oplodnja u laboratoriji i embriotransfer. Alternativno rešenje je mogućnost krioprezervacije embriona kako bi se skupio određeni broj, u cilju povećanja verovatnoće da oplodnja uspe. Koliko god se vantelesna oplodnja u prirodnom ciklusu činila privlačnom, s obzirom na to da se izbegava upotreba lekova, ne treba zanemariti mane ovog metoda. Da bi urodio plodom, ovaj postupak iziskuje dosta vremena, a ta činjenica na parove može uticati negativno kada je reč o psihološkom stanju tokom perioda iščekivanja. Takođe, bez upotrebe lekova uvek postoji rizik da na kraju nemamo jajnu ćeliju ili da ne možemo da ispratimo prirodnu ovulaciju, što u dosta slučajeva može izazvati stres kod parova. Vantelesna oplodnja u prirodnom ciklusu je korisna metoda, ali ne odgovara baš svima. Ginekolog specijalista za reproduktivna pitanja može da posavetuje da li je to parvo rešenje za vas.
- Imam 40 godina, udata sam 3 godine. Pokušavali smo da dobijemo dete, ali bez uspeha i razmišljam da se podvrgnem inseminaciji. Čula sam da su procenti uspešnih intervencija mali. Da li ću možda tako izgubiti još više vremena?
Metod intrauterine inseminacije koristi se od samog početka asistirane humane reprodukcije, uz razne varijacije. Može da ima najveći procenat uspešnosti začeća u poređenju sa prirodnim začećem – posebno kod parova kod kojih se ne manifestuje neki ozbiljniji problem, mada ovaj metod zaostaje u odnosu na vantelesnu oplodnju. Takođe, pre nego što se odlučite na inseminaciju treba da znate da postoje određeni preduslovi, kao što su prohodni jajovodi i dobar spermogram, da bi inseminacija uspela. Dakle, ako zadovoljavate ove preduslove, možete probati ovaj metod. Medjutim ukoliko imate 40 godina, ovaj vremenski period treba da bude relativno kratak. Obično se odmah predlaže vantelesna oplodnja. Na taj način vreme neće biti izgubljeno, a procenat uspešnosti asistirane reprodukcije mnogo je veći.
- Imam 41 godinu, a moj muž 42. Već dva meseca pokušavam da ostanem trudna. Da li ima smisla da što pre uđem u program vantelesne oplodnje?
Mnogo parova se pita kada bi trebalo da potraže pomoć asistirane humane reprodukcije. Što se tiče vašeg slučaja, naravno da prirodno začeće nije isključeno. Sa sigurnošću se može reći da je najvažniji indikator prognoze prirodnog začeća, kao i uspeha vantelesne oplodnje, starost žene, s obzirom na to da se verovatnoća začeća drastično smanjuje nakon 40. godine. Zbog ovog razloga, predlaže se početna procena. Niz jednostavnih analiza kod vas mogu nam dati okvirnu sliku reproduktivnog profila. Uzimajući nalaze ovih analiza u obzir, ginekolog specijalizovan za reproduktivnu medicinu napraviće plan mera koje treba sprovesti da ne biste gubili vreme.
- Imam 33 godine a moj suprug 34, pre otprilike 17 meseci smo počeli da radimo na dobijanju bebe, ali bez rezultata. Ultrazvučni pregled nije pokazao nijedan od simptoma endometrioze. Da li je vrednost CA125 od 20,1, ako je gornja granica 35, prepreka za oplodnju?
Činjenica je da endometrioza može da bude podmukao neprijatelj u pokušaju jednog para da ispuni san o trudnoći, s obzirom na to da najverovatnije pogađa 10-15% žena u reproduktivnom periodu, a ovaj procenat se povećava kod žena koje imaju problema sa sterilitetom. Nažalost, vrednost CA125 u dijagnozi endometrioze je ograničena. Tako je i u tvom slučaju vrednost CA125 diskutabilna. Sa druge strane, mnoge žene sa endometriozom nemaju kliničke znakove niti simptome, nego samo problem plodnosti. Konačna dijagnoza se može utvrditi samo dijagnostičkom laparoskopijom i histološkim pregledom sumnjivih žarišta. Savetujemo vam da ne donosite brzoplete odluke. Pregledom ćete dobiti preciznu ocenu stanja. Na osnovu podataka koje si nam dala, najverovatnije je da se iza vašeg problema ne krije endometrioza. Čak i ako se ispostavi da je tako, savremene procedure i metode vantelesne oplodnje mogu da vam pomognu da ostvarite vaš cilj.
- Lekar mi je preporučio uzimanje preparata Pregnacare Conception, pa ga ja uzimam sve vreme dok pokušavamo da dobijemo dete. Da li imate neki komentar vezano za ovaj suplement? Da li da nastavim sa uzimanjem?
Pregnacare Conception, kao i drugi slični proizvodi koji se mogu pronaći na grčkom tržištu, dobar je dodatak ishrani sa sastojcima koji mogu pomoći ženskom telu pri začeću. Predlažemo da nastaviš sa uzimanjem dok pokušavaš da zatrudniš.
- Koje je prosečno vreme u kom par pokušava da postigne trudnoću? Znam da je nakon godinu dana preporučljivo da se urade pregledi, ali me zanima da li možda postoje podaci koliko u proseku traje period pokušavanja?
Kao I sami znate, niko ne može precizno odrediti vremenski period trajanja. Treba da znate da je kod 85% parova začeće uspešno tokom prve godine pokušavanja. Ukoliko nakon godinu dana ne bude rezultata bilo bi dobro da posetite specijalizovan centar asistirane humane reprodukcije radi daljeg ispitivanja vašeg slučaja. Ukoliko si starija od 35 godina, predlažemo da se ova poseta desi pre nego što se navrši godinu dana od prvog pokušaja začeća.
- Moj posao podrazumeva puno putovanja, pa skoro svakog meseca posetim mesta koja su udaljena po 5-6 sati leta od Grčke. Ako ostanem trudna, pokušaću da izbegavam putovanja makar u prvom tromesečju, ali pre toga nisam u mogućnosti da to uradim jer ću izgubiti posao koji mi je neophodan. Ako ostanem trudna i za to saznam na nekom od putovanja, da li to može uticati na trudnoću? Da li je to od presudnog značaja? Ne mogu da ne putujem tokom perioda u kom pokušavam da ostanem trudna...
Putovanja avionom, nezavisno od trajanja, nemaju uticaj ni na ishod vantelesne oplodnje, ali ni na moguću trudnoću. Ono što treba da imaš na umu jeste da će tokom vantelesne oplodnje verovatno biti potrebne češće ultrazvučne kontrole. Putovanja se preporučuju jer smanjuju stres i mogu imati pozitivan uticaj, naravno, ukoliko se kombinuju sa odmorom.
- Čula sam za neke testove ovulacije, da li su dobri i kako se rade?
Test ovulacije je specijalni test kojim se meri hormon LH iz urina, koji se luči tokom ovulacije i to je jedan način na isplaniraš u kom trenutku bi trebalo upražnjavati odnos. Uprkos svemu, test nije uvek pouzdan. Možeš ga koristiti par meseci, ali nemoj se oslanjati na njega i nemoj dopustiti da zbog njega odložiš posetu ginekologu specijalisti ukoliko pokušaji ne urode plodom.
- Imam 32 godine i oko godinu dana moj suprug i ja pokušavamo da dobijemo drugo dete. Imamo dečaka od dve godine. Šta mi savetujete? Da nastavimo da pokušavamo ili da se posavetujemo sa stručnjakom i da krenemo u vantelesnu oplodnju?
Postoji mnogo parova koji imaju poteškoća da dobiju drugo dete nakon prve uspešne trudnoće. U ovim slučajevima postoji mogućnost da se pojavi neki problem koji prethodno nije postojao. U tvom slučaju i nakon što se navrši godinu dana bez rezultata, predlažem ti da potražiš pomoć u specijalizovanom centru za asistiranu humanu reprodukciju. To ne znači da ćeš se odmah podvrgnuti vantelesnoj oplodnji. Prvo će se utvrdi problem koji te sprečava da po drugi put ostaneš trudna. Dobro bi bilo da ti i tvoj suprug uradite niz posebnih pregleda, koje će vam sugerisati lekar. Postoji mogućnost da se vaš problem reši i bez vantelesne oplodnje. U većini slučajeva koji su slični tvom prognoze su bolje jer već imate jedno dete. Ako ipak bude potrebna vantelesna oplodnja, u tom slučaju će terapija biti fokusirana na vaš problem.
- Nažalost, ja i moj suprug imamo znake mediteranske anemije, što me samo po sebi plaši, jer postoji mogućnost da se rodi dete sa ovim zdravstvenim problemom. Da li bi vantelesna oplodnja bila preporučljivo rešenje?
Tačno je da je vantelesna oplodnja, kada je praćena predimplantacijskom dijagnostikom (preimplantation genetic diagnosis – PGD) pravi put da se smanje šanse za dete da nasledi neku genetsku bolest, kao što je mediteranska anemija. Putem predimplantacijske dijagnoze možemo proveriti da li embrioni pokazuju naznake nasledne bolesti koja nas interesuje, da bi se u matericu usadili samo zdravi embrioni. Kao i svi nalazi, ni ovaj ne može biti 100% tačan. Iz ovog razloga ti predlažemo da uradiš detaljnu kontrolu tokom prvog tromesečja trudnoće, da bi bila mirna kada je u pitanju zdravlje tvog deteta. Što se tiče cene, ona zavisi od terapije koja će biti odabrana za tvoj slučaj. Međutim, treba da daš akcenat na kvalitet usluga, a ne samo na cenu.
- Menstruacija mi je kasnila 3 sedmice i nakon negativnog testa na trudnoću i negativnog testa horionskog hormona iz krvi, počela sam da uzimam lek Primolut. Tačnije, danas sam uzela prvu tabletu, ali sam malo pre dobila. Pretpostavljam da ne bi trebalo da nastavim sa uzimanjem, zar ne? Da li i ova jedna tableta može imati negativne posledice kasnije? Kako da računam plodne dane od sad pa nadalje? (Ciklus od 30 dana – osim poslednjeg pomenutog kašnjenja).
Nemoj nastavljati da uzimaš tablete, ako si dobila menstruaciju, a horionski test je negativan. Takođe, ova jedna tableta neće imati nikakve dalje posledice, niti će uticati na tvoj ciklus. Sa druge strane, kašnjenje ciklusa od 3 sedmice, a da pritom u pitanju nije trudnoća, može biti sasvim slučajno, a može značiti da se iza ovog krije neka cista na jajniku. Zato ti predlažem da odradiš ultrazvučni pregled kod svog lekara, koji će pojasniti o čemu se radi. Plodni dani kod žene se određuju od trenutka ovulacije. To može biti u periodu 7-21 dan od početka ciklusa i ne dešava se uvek u isto vreme, čak ni kod iste žene. U skladu sa informacijama koje si mi dala, smatram da se ovulacija kod tebe dešava oko 15 do 18 dana pre početka ciklusa. Na tržištu postoje neki testovi ovulacije koji mogu biti od pomoći da okvirno odrediš plodne dane. Ali nemoj zaboraviti da ovi testovi nisu uvek pouzdani. Ukoliko imaš poteškoća da ostaneš trudna, bilo bi dobro da posetiš ginekologa specijalistu asistirane humane reprodukcije, koji će ti dati savete.
- Imam 34 godine, a moj muž 42. Želimo da dobijemo dete i od prošlog meseca imamo odnose bez zaštite (ne insistiramo na plodnim danima). 14. marta sam dobila menstruaciju. Moje pitanje je koliko često treba da upražnjavamo odnose i nakon kog perioda bi trebalo da potražim stručno mišljenje? Takođe, da li verovatnoća za trudnoću postoji samo tokom plodnih dana?
Želim uspeh tebi i tvom partneru u pokušaju da dobijete bebu. Seksualni odnosi imaju veoma značajnu ulogu u životu jednog para, jer oni pružaju emotivno i duhovno vezivanje među tim osobama. Tako da njihovu učestalost, čak i kada je cilj reprodukcija, treba da određuje vaše psihičko raspoloženje, i da oni ne budu dodatni uzročnik stresa u vašoj vezi. Što se tiče vremenskog trenutka u kom se može desiti prirodno začeće, tačno je da se verovatnoća trudnoće vezuje uglavnom za period plodnih dana. Neophodan preduslov je postojanje ovulacije tokom ovih dana. Međutim, period ovulacije se može razlikovati od žene do žene, ali i od ciklusa do ciklusa kod iste žene. Postoji par testova ovulacije na tržištu koji ti mogu pomoći da okvirno odrediš plodne dane, da biste se usredsredili na upražnjavanje odnosa tokom tih dana. Nemoj se previše oslanjati na njih, jer u nekim slučajevima oni nisu pouzdani. Ukoliko nakon godinu dana pokušavanja ne uspete da ostvarite vaš cilj, bilo bi dobro da posetite neki od specijalizovanih centara asistirane humane reprodukcije.
- Moj partner i ja imamo 35 godina i počeli smo da upražnjavamo odnose bez zaštite. Ne znam koliko će nam vremena trebati dok ne ostanem trudna, ali me interesuje da li postoje neke stvari na koje bi trebalo obratiti pažnju, koje bi bilo dobro da radim ili da ih izbegavam? Na primer, da li su alkohol i kafa dozvoljeni? Da li bi trebalo da krenem sa uzimanjem nekih dodataka ishrani?
Želimo vam da brzo postignete vaš cilj i da dobijete zdravo dete. Tokom perioda u kom pokušavate da ostvarite trudnoću, predlažemo da nastavite sa uravnoteženim životom, bez štetnih navika. Sigurno možeš konzumirati alkohol i kafu tokom društvenih susreta, ali bez preterivanja. Jedna do dve čaše sedmično neće uticati na vaše pokušaje i mogu vam pomoći da umanjite nivo stresa svakodnevnice. Sa druge strane, pušenje može biti značajna prepreka, jer utiče na vaš reproduktivni profil, a i profil vašeg partnera. Doprinećete vašem pokušaju na najbolji način ukoliko se uravnoteženo hranite i rekreirate, a izbegavate pušenje. Što se tiče dodataka ishrani, postoje razni dodaci koji su kreirani da bi potpomogli vaša nastojanja da dobijete bebu. Sigurno možeš uključiti u ishranu neki od dodataka, uz savetovanje ginekologa specijalizovanog za reproduktivnu medicinu.
- Imam 33,5 godine i godinu dana pokušavam da ostanem trudna sa partnerom koji ima godina isto kao i ja. Uradila sam salpingografiju i jedan jajovod je zapušen, dok je drugi u dobrom stanju. Hormonski nalazi su dobri. Generalno vodimo zdrav život, treniramo, jedemo zdravo itd. Dijagnostikovano je da sperma moga muža ima nisku pokretljivost (međutim ne do tragičnog nivoa), a on se sada nalazi na kraju tromesečne terapije, pa ćemo ponoviti spermogram. Moje pitanje je sledeće: Da li vredi čekati još godinu dana u nadi da ću zatrudneti prirodnim putem, ili da krenem sa vantelesnom oplodnjom? Da li postoji mogućnost prirodnog začeća?
Veoma je ohrabrujuće to što vodite zdrav život, s obzirom na to da uravnotežena ishrana i rekreacija imaju značajnu ulogu u procesu reprodukcije. Naravno, ne možemo da isključimo prirodno začeće u vašem slučaju, jer ste mlad par bez nekog većeg problema, kako si opisala. Ukoliko ponovljeni spermogram tvog supruga bude imao dobar nalaz, možete nastaviti da pokušavate još nekoliko meseci. Istina je da većina parova koji žele da dobiju decu, to i uspeju u prvoj godini. Ako vaši pokušaji budu neuspešni u periodu koji sledi, nemojte se razočarati, nego spontano donesite odluku. U tom slučaju, stručnjak vas može posavetovati o sledećim koracima. Za početak, intrauterina inseminacija u kombinaciji sa izazivanjem ovulacije mogu vam pomoći da povećate šanse za trudnoću.
- Imam 42 godine i pre 6 meseci sam se udala za svog supruga koji ima 38 godina. Radimo na detetu ali bez rezultata. Uradila sam prenatalne preglede i u opštim crtama sam dobro. Šta mi predlažete?
Pošto pregledi nisu pokazali neki problem, sledeći korak je da suprug uradi određene preglede (spermogram, spermokultura), da bismo isključili muški faktor u vašem slučaju. Treba da znaš da na plodnost jednog para znatno utiče starost. Nažalost, što je žena starija, njen reproduktivni potencijal se smanjuje, i to se dešava uglavnom kod žena, a ređe kod muškaraca. Takođe je važno da shvatiš da je u ovim godinama smanjenje plodnosti prirodno, a na nju utiče broj jajnih ćelija koje se nalaze u jajnicima kao i kvalitet istih. Nakon šest meseci pokušavanja, za vašu starosnu grupu bi trebalo da potražite uzroke, a i pomoć stručnjaka u oblasti asistirane humane reprodukcije. Savremeni metodi vantelesne oplodnje vam mogu pomoći da postignete vaš cilj.
- Nakon dugogodišnje upotrebe kontraceptivnih tableta (5 godina) i npošto sam prekinula da ih koristim da bi se organizam odmorio, da li postoji mogućnost začeća? Ukoliko ne, kada bi trebalo da bude sledeća menstruacija?
Uzimanje kontraceptivnih pilula pruža sigurnost u 98% slučajeva. Nakon prekida uzimanja kontraceptivnih pilula njihovo dejstvo prestaje. Tako da u ciklusu koji sledi nakon prekida postoji mogućnost začeća. Takođe treba imati na umu da su sve kontraceptivne pilule hormonski način supresije mehanizma koji reguliše rad jajnika. Period u kojem se funkcionisanje jajnika vraća u normalu nakon prekida uzimanja pilula razlikuje se od žene do žene i može da potraje do 60 dana. Tako da je moj predlog da malo sačekaš da se povrati normalna funkcija jajnika i da dobiješ menstruaciju. Ako se stanje nastavi, u tom slučaju bi bilo dobro da posetiš lekara.
- Nedavno je mom mužu dijagnostikovana opstruktivna azoospermija. Urolog nam je predložio da uradimo biopsiju. Ako se na ovaj način nađu spermatozoidi, koja je verovatnoća da će biti sposobni za oplodnju? Ako se spermatozoidi ne nađu i nastavimo sa programom doniranja, da li mogu da izbegnem vantelesnu oplodnju i uradim inseminaciju? Ja imam 34 godine i nalazi pokazuju da je sve u granicama normale.
Bilo bi dobro da suprug uradi niz pregleda, da bi se identifikovao uzrok opstruktivne azoospermije, i da bi se ocenilo u kojoj meri se stanje može poboljšati. Jedno od rešenja jeste biopsija testisa. Moj je predlog da se podvrgnete najsavremenijem metodu biopsije testisa koji se naziva microdissection-TESE ili microTESE. Obavlja ga specijalista urolog, koji uz pomoć mikroskopa i iskusnog embriologa može da uradi ciljanu biopsiju. Tako se povećava verovatnoća za pronalazak spermatozoida koji se mogu iskoristiti, a značajno se smanjuje mogućnost povrede testisa pri ovom zahvatu. Ukoliko se ovim metodom pronađu spermatozoidi, oni će biti sposobni da oplode jajnu ćeliju u više od 50% slučajeva putem metoda mikrofertilizacije (ICSI). Ako se biopsijom ne pronađu spermatozoidi, rešenje se nalazi u doniranju sperme. Ukoliko donesete odluku da nastavite na ovaj način, i pod uslovom da su tvoji nalazi dobri, možete pokušati sa inseminacijom.
- Imam 48 godina i nedavno smo moja partnerka i ja odlučili da želimo dete. Obratili smo se centru za vantelesnu oplodnju i dijagnostikovana je potpuna azoospermija kod mene i predmenopauza kod supruge. Savetovali su nas da nastavimo sa programom doniranja embriona. Kako možemo biti sigurni da je zdravlje donora dobro i da će dete biti takođe zdravo? Takođe, koliko je ova procedura bezbedna za moju suprugu (ima 45 godina). Možda bi iz zdravstvenih razloga bilo bolje da se odlučimo na usvajanje deteta?
Doniranje embriona je jedno od rešenja vašeg problema. Veliku ulogu ima odabir centra za asistiranu reprodukciju kome ćete ukazati poverenje. Dobro zdravstveno stanje donorke utvrdiće se nakon opsežnih nalaza krvi, genetskih testova, kao i psihološke procene. S obzirom da svaki centar primenjuje različite kriterijume u odabiru, vodite računa da su oni dovoljno strogi, da biste se osećali bezbedno. Što se tiče donora sperme, trebalo bi da se primenjuju jednako strogi kriterijumi u odabiru, kao i detaljna kontrola koja će dokazati dobro zdravstveno stanje donora. Naravno, treba da znate da je trudnoća period u kom se telo žene bori sa mnoštvom izazova. Iz ovog razloga, predlažem vam da posetite vašeg porodičnog lekara da bi ocenio da li je vaša supruga u stanju da se nosi sa svim što trudnoća od nje iziskuje. Svakako, postoje mnogi slučajevi žena koje su se u tom dobu odlučile na doniranje embriona, a koje nisu imale problematičnu trudnoću i dobile su zdravo dete. Sa druge strane, usvajanje deteta je čin ljubavi vredan divljenja, koji takođe pruža radost podizanja i odgajanja jednog deteta. Iznad svega je ipak lični izbor i odluka koju par treba da donese zajednički.
- Imam endometriozu, da li to može uticati na moju plodnost? Da li ću morati da radim vantelesnu oplodnju?
