Kako Ašermanov sindrom utiče na plodnost?

Ukoliko vam se dijagnostikuje Ašermanov sindrom, vaše šanse da zatrudnite su smanjene, a ukoliko i dođe do trudnoće, verovatnoća da se desi pobačaj je povećana. Zatrudneti dok imate ovo stanje je moguće, ali prirasli zidovi endometrijuma ne daju prostora za razvoj fetusa.

Ašermanov sindrom takođe dolazi sa visokim rizikom od određenih stanja tokom trudnoće, koji uključuju:

• Placenta accreta. Placenta se previše duboko usadi u zid materice. Ovo dovodi do rizične trudnoće. Nakon rođenja, ceo ili deo posteljice ostaje pričvršćen i izaziva obilno krvarenje.
• Placenta praevia. Posteljica blokira otvor grlića materice, što može izazvati ozbiljno krvarenje tokom trudnoće i porođaja. Takođe povećava rizik od prevremenog porođaja.
• Prekomerno krvarenje. To može dovesti do gubitka trudnoće, infekcije ili može biti znak vanmaterične trudnoće. Ektopična trudnoća se nalazi van materične duplje.‌

Ašermanov sindrom nije stanje opasno po život, ali vas može izložiti ponovljenim pobačajima.

Uzroci

Najčešći uzrok ovog stanja su ponovljenje ili izuzetno agresivne kiretaže materične duplje. Procedura se obično izvodi nakon postupka abortusa, pobačaja ili tokom uklanjanja zadržane placente nakon porođaja. Trauma koja rezultira, zidovima materice nakon procedure ostavlja ožiljak.

Ako se operacija dogodi između dve i četiri nedelje nakon porođaja da bi se uklonila zadržana posteljica, imate 25% šanse da razvijete Ašermanov sindrom. Zadržana posteljica je kada placenta ne napusti vaše telo u roku od 30 minuta od porođaja. Što više ovih procedura imate, veći je rizik od razvoja stanja. Ožiljci endometrijuma materice mogu biti i zbog drugih operacija karlice, kao što su carski rez ili uklanjanje mioma.

Drugi uzrok su česte infekcije endometrijuma.

Slučajevi Ašermanovog sindroma razlikuju se od jedne osobe do druge, a otkrivanje vašeg uzroka trebalo bi da bude zasnovano na detaljnoj anamnezi, ginekološkom i ultrazvučnom pregledu i na kraju, najefektivniji metod, histeroskopski pregled unutrašnjosti materice.

Postoji varijanta sindroma u kojoj se zidovi materice ne drže zajedno. Umesto toga, endometrijum je izložen, bilo zato što je bazalni sloj uklonjen ili uništen. Tretman zračenjem takođe može izazvati Ašermanov sindrom.

Simptomi

Najčešći simptom Ašermanovog sindroma je oskudna menstruacija ili njen izostanak. Takođe možete osetiti bol kada bi trebalo da dođe do menstruacije, ali nećete imati krvarenje. Ovo može biti znak da imate menstruaciju, ali krv ne može da napusti matericu zbog blokade.

Međutim, drugi faktori mogu uzrokovati da nemate menstruaciju, uključujući:

• Menopauza;
• Prekomerno vežbanje;
• Stres;
• Nagli gubitak težine;
• Biti na kontracepcijskim pilulama ili kontracepcijskim sredstvima;
• Sindrom policističnih ovarijuma.

Ako vam menstruacija iznenada postane neredovna ili oskudna, posetite ginekologa. Razlog može biti nešto drugo što zahteva lečenje.‌

U drugim slučajevima, možete imati redovne menstruacije ili bi one mogle postati veoma neredovne. Drugi simptomi Ašermanovog sindroma su poteškoće sa začećem ili ponavljani pobačaji.

Dijagnoza

• Vaš lekar će uzeti vašu detaljnu istoriju bolesti i obaviti ginekološki pregled. Samo u retkim slučajevima će otkriti adhezije putem ginekološkog pregleda. Međutim, može naići na potpuno zatvoren grlić materice ukoliko pokuša sterilnim instrumentom ući u materičnu šupljinu.
• Takođe će uraditi test krvi kako bi se isključila druga osnovna stanja koja bi imala iste simptome. Ultrazvuk će takođe pomoći da se vidi koliko su debeli zid materice i folikuli.‌
• Druga metoda je da proširite grlić materice i ubacite histeroskop, koji je poput malog teleskopa. Doktor će pogledati u vašu matericu da proveri da li ima ožiljaka. Postupak se naziva histeroskopija. Ovo bi mogli da koriste zajedno sa histerosalpingografom (HSG), gde se specijalna boja ubrizgava u matericu. Pomaže da se na rendgenskom snimku istaknu svi problemi u šupljini materice, uključujući blokade i izrasline.

Lečenje

Ašermanov sindrom se obično leči operativnim putem. Operacija se radi pomoću histeroskopa u opštoj anesteziji.

Hormonski tretmani (estrogen) mogu biti upareni sa malim intrauterinim kateterom koji se ostavlja u materici nekoliko dana nakon histeroskopije. Ovo će smanjiti rizik od ponovnog formiranja ožiljnog tkiva nakon procedure. U stvari, estrogen podstiče zarastanje vašeg endometrijuma (unutrašnjeg sloja materice), a kateter obezbeđuje fizičku barijeru između vašeg prednjeg i zadnjeg zida materice, tako da se oni ne lepe jedan za drugog u toku nekoliko dana nakon procedure.

Prilozi iz iste kategorije

• COVID-19 i plodnost
• Modifikacija gena embriona
• Ovarijalna insuficijencija
• Spermogram
• Folikulometrija