Modifikacija gena embriona

Izazovi novih tehnologija

PREPORUČITE

Nove tehnologijeMitohondrijeIzazovi

Modifikacija gena embriona u procesu vantelesne oplodnje može imati potencijalno velike uticaje na čovečanstvo.

Globalna konferencija o fertilitetu upozorila je na ogromne društvene i etičke izazove koji regulišu napredak u modifikaciji gena u postupku asistirane reprodukcije (IVF). Na 10. kongresu Azijsko-pacifičke inicijative za reprodukciju (ASPIRE), istaknuto je da modifikacija gena za embrione sve izvesnija, sa potencijalno velikim uticajima na čovečanstvo.

Međunarodna zajednica naporno radi na razvoju regulatornih smernica u vezi sa promenama u humanoj genetici, ali ostaju velika pitanja o tome kako i gde će se primeniti.

Prvo prijavljeno rođenje genetski modifikovanog embriona zabeleženo u Kini 2018. godine, izazivajući globalnu nedoumicu zbog kršenja međunarodne pozicije u uređivanju ljudskih gena.

Nove tehnologije

Preimplantacijsko genetsko testiranje (PGT) za odabir embriona u vantelesnoj oplodnji je već prihvaćen metod za identifikaciju embriona sa rizikom od genetskih poremećaja koji se prenose na potomstvo.

Nove granice u uređivanju gena embriona i terapiji zamene mitohondrija (MRT) takođe se mogu primeniti kako bi se smanjilo ili sprečilo prenošenje genetskih bolesti na potomstvo. Međutim, genetsko testiranje otvara put za izbor embriona sa poželjnim osobinama, uključujući visinu, boju očiju, fizičke sposobnosti i IQ.

Mitohondrije

Mitohondrije zauzimaju centralno mesto u proizvodnji energije u svim ljudskim ćelijama, jednostavnije rečeno, one su prave male fabrike za porizvodnju energije. Nasleđene od majke putem jajne ćelije, pretvaraju konzumirane šećere, masti i proteine u hemijsku energiju koja podržava život i poboljšavaju sposobnost ćelija da se odupru infekciji ili povredi.
Mitohondrije nose sopstvenu DNK, ali kada postoje genetski defekti ili se dogodi neki oblik oštećenja, može doći do prenošenja ozbiljnih stanja na potomstvo.

Izazovi

MRT uključuje zamenu ili smanjenje efekta mutiranih mitohondrija prenošenjem hromozoma iz oštećene jajne ćelije u donorsku jajnu ćeliju sa zdravim mitohondrijima kako bi se omogućila zdrava trudnoća.
Konstatovano je da postoji potreba za kontinuiranom širokom debatom o etičkim, društvenim i verskim pitanjima vezanim za ove tehnologije kako bi se izbegla mogućnost promena u genetskom sastavu Homo sapiensa. Ogromne naučne, kliničke, finansijske i društvene prepreke prevaziđene su tokom 43 godine od  prve vantelesne oplodnje na svetu. Ali, pojava novih tehnologija, uključujući mitohondrijsku supstitucionu terapiju i modifikaciju gena embriona, predstavlja važne nove izazove i nedoumice.

Tehnologije veštačke inteligencije i mašinskog učenja postaju sve popularnije u asistiranoj reprodukciji, na primer u izboru najboljih embriona za prenošenje vantelesnom oplodnjom . Ipak, s obzirom da se nalazimo u ranoj fazi njihovih primena, moramo biti oprezni pre njihove adekvatne procene.

Prilozi iz iste kategorije