COVID-19

Novi koronavirus koji se pojavio 2019. godine nazvan je SARS-CoV-2. Otkriven je u Kini krajem 2019. Radi se o novom soju koronavirusa koji pre nije bio otkriven kod ljudi. Bolest uzrokovana tim virusom naziva se COVID-19 (COrona VIrus Desease-2019).

• COVID-19 — pitanja i odgovori
  • Odakle potiču koronavirusi?
    Koronavirusi su virusi koji cirkulišu među životinjama, ali neki od njih mogu preći na ljude. Nakon što pređu sa životinje na čoveka, mogu se prenositi među ljudima. Veliki broj životinja su nosioci koronavirusa. Na primer, koronavirus Bliskoistočnog respiratornog sindroma (MERS-CoV) potiče od kamile, dok SARS potiče od cibetke, životinje iz reda zveri srodnih mačkama.
  • Može li se ovaj virus porediti sa SARS-om ili sezonskim gripom?
    Novi koronavirus otkriven u Kini genetski je usko povezan s virusom SARS iz 2003. i ta dva virusa imaju slične karakteristike, iako su podaci o novom virusu još uvek nepotpuni. U razdoblju od osam meseci 33 države su prijavile više od 8000 slučajeva zaraze virusom SARS-a. Tada je od SARS-a umrla jedna od deset zaraženih osoba. Trenutno dostupne informacije nisu dovoljne da bi se sa sigurnošću moglo reći koliko je smrtonosan SARS-CoV-2. Ipak, preliminarni nalazi ukazuju da je on manje smrtonosan od SARS-CoV. Iako se SARS-CoV-2 i virusi gripa prenose s osobe na osobu i mogu imati slične simptome, ta dva virusa su vrlo različita, pa se i ponašaju drugačije. Preliminarni podaci ukazuju da se SARS-CoV-2prenosi kao SARS.
  • Kako se virus prenosi? Koliko lako se on širi?
    Iako virus potiče od životinja, on se sada širi sa osobe na osobu (prenos sa čoveka na čoveka). Virus se uglavnom prenosi kapljičnim putem,  uglavnom pri kijanju i kašljanju. Preliminarna istraživanja ukazuju da je prosečan period inkubacije 5–6 dana, sa maksimalnim periodom do 14 dana. Iako su ljudi najzarazniji kada imaju simptome (nalik na simptome sezonskog gripa – povišena temperatura, kijanje, kašljanje), postoje naznake da neki ljudi mogu preneti virus iako nemaju simptome ili pre nego što se simptomi pojave, što nije neuobičajeno i kod drugih virusnih infekcija.
  • Koji su simptomi zaraze 2019-nCov?
    Koliko je poznato, virus može uzrokovati blage simptome slične gripu, poput:

    • povišene telesne temperature,
    • kašlja,
    • otežanog disanja,
    • bolova u mišićima, i
    • umora.

    U težim slučajevima javlja se teška upala pluća, sindrom akutnog otežanog disanja, sepsa i septički šok koji mogu uzrokovati smrt pacijenta. Osobe koje boluju od hroničnih bolesti podložnije su težim oblicima bolesti.

  • Jesu li neki ljudi pod većim rizikom od drugih?
    Starije osobe i osobe s hroničnim bolestima (poput povišenog pritiska, srčanih bolesti, dijabetesa, poremećaja jetre i bolesti disajnih puteva) imaju veći rizik razvoja težih oblika ove bolesti.
  • Postoji li specifično lečenje bolesti COVID-19?
    Ne postoji specifična terapija ove bolesti. Pristup lečenju pacijenata s infekcijama povezanim sa koronavirusom je simptomatsko.
  • Gde osoba koja ima simptome i sumnja na infekciju novim koronavirusom može da se testira?
    Ako imate simptome infekcije organa za disanje (povišena temperatura, kijavica, kašalj, curenje iz nosa, otežano disanje ili drugo), odmah stavite masku preko usta i nosa, pojačajte higijenu ruku (pranje toplom vodom i sapunom u trajanju od najmanje 20 sekundi), izbegavajte kontakte sa drugim osobama, koristite maramicu kad kijate ili kašljete, i pozovite telefonom epidemiologa instituta ili zavoda za javno zdravlje nadležnog za područje u kome boravite (kontakt telefone možete naći ovde). Od epidemiologa ćete dobiti uputstva o daljem postupku.
  • Kako izbeći zarazu?
    Ako boravite u područjima u kojima postoji intenzivna transmisija virusa:

    • Izbegavajte kontakt sa bolesnim ljudima, pogotovo ljudima koji kašlju;
    • Izbegavajte tržne centre i mesta gde se drže žive ili mrtve životinje;
    • Pridržavajte se opštih pravila o higijeni ruku i hrane;
    • Pre jela, nakon toaleta ili kontakta sa životinjama, perite ruke sapunom i vodom ili koristite dezinficijens na bazi alkohola;
    • Izbegavajte kontakt sa životinjama i njihovim izlučevinama;
    • Gde god putujete, pridržavajte se opštih pravila o higijeni ruku i hrane.
  • Koja su pravila za dezinfekciju/pranje ruku?
    Pranje i dezinfekcija ruku ključni su za sprečavanje infekcije. Ruke treba prati često i temeljno sapunom i vodom, najmanje 20 sekundi. Kada sapun i voda nisu dostupni, možete koristiti dezinficijens koji sadrži najmanje 60% alkohola. Virus ulazi u telo kroz oči, nos i usta, stoga ih nemojte dirati neopranim rukama.
  • Jesu li zaštitne maske efikasna zaštita protiv virusa?
    Uz primenu drugih mera zaštite, zaštitne (tzv. hirurške) maska, ako se pravilno koristi, pruža određeni stepen zaštite, odnosno sprečava zaražavanje kapljičnim putem. Za uobičajeni  kontatakt s obolelim dovoljna je višeslojna maska i održavanje udaljenosti najmanje jedan metar (dve dužine ruke) od bolesnika. Masku ne treba koristiti kod dece mlađe od dve godine, kao i kod osoba sa poremećajima u disanju, ili osoba kojima je za skidanje maske potrebna pomoć. Ne treba koristiti maske koje su predviđene za zdravstvene radnike (N95), maske od vinila, maske sa otvorima, kao ni štitnike za lice, čija efikasnost nije utvrđena.
  • Postoji li vakcina protiv SARS–CoV-2?
    Trenutno ne postoji vakcina protiv koronavirusa, pa tako ni protiv SARS–CoV-2. Zato je važno sprečiti infekciju ili njeno dalje širenje.
  • Štiti li ovogodišnja vakcina protiv sezonskog gripa od koronavirusa?
    Virus gripa i SARS–CoV-2 su vrlo različiti i vakcina protiv sezonskog gripa ne štiti od bolesti uzrokovane virusom SARS–CoV-2.
  • Da li je bezbedna hrana uvezena iz područja u kojima postoji intenzivna transmisija virusa?
    Nije zabeležen prenos SARS–CoV-2 putem hrane, te stoga nema dokaza da prehrambeni proizvodi uvezeni iz područja u kojima postoji intenzivna transmisija virusa predstavljaju zdravstveni rizik za građane vezan za SARS-CoV-2. On se prvenstveno prenosi sa jedne osobe na drugu.
  • Da li je bezbedan kontakt sa kućnim ljubimcima i domaćim životinjama?
    Postojeća istraživanja povezuju SARS-CoV-2 sa nekim vrstama slepih miševa u Kini, ali nije isključeno prisustvo i kod drugih životinja. Nekoliko vrsta koronavirusa se javlja kod životinja i mogu se prenositi na druge životinje i ljude. Prema raspoloživim podacima nema dokaza da kućni ljubimci (npr. psi i mačke) imaju veći rizik zaraze nego ljudi. Kao mera opšte prevencije u kontaktu sa životinjama pridržavajte se osnovnih načela higijene.
  • Da li je bezbedno da primim poštansku pošiljku iz područja zahvaćenih infekcijom novim koronavirusom?
    Na osnovu raspoloživih podataka smatra se da je rizik od prenosa novog koronavirusa na ljude putem poštanskih pošiljki zanemarljiv. Svi do danas poznati koronavirusi, uključujući virus koji je pre 18 godina uzrokovao SARS i virus koji unazad sedam godina uzrokuje MERS prenose se neposrednim bliskim kontaktom (kapljičnim putem) i vrlo su osetljivi na atmosferske uslove (vrlo kratko zadržavaju infektivnost izvan ljudskog tela), te za nijedan od njih nije utvrđen prenos putem poštanskih pošiljki.
  • Da li su sušači za ruke u javnim toaletima efikasni u uništavanju novog koronavirusa?
    Ne. Sušači za ruke nisu efikasni u uništavanju SARS-CoV-2. Da biste se zaštitili od novog koronavirusa, potrebno je da što češće perete ruke sapunom i vodom ili da ih čistite dezinficijensima na bazi alkohola.
  • Može li prskanje alkoholom ili hlorom po telu ubiti novi koronavirus?
    Ne. Raspršivanje alkohola ili hlora neće ubiti viruse koji su već ušli u vaše telo. Prskanje takvih materija može biti štetno za sluzokožu usta i oka. Preparati na bazi alkohola i hlora mogu biti korisni za dezinfekciju površina, ali ih treba koristiti u skladu sa uputstvom za upotrebu.
  • Da li redovno ispiranje nosa fiziološkim rastvorom može sprečiti infekciju novim koronavirusom?
    Ne. Nema dokaza da redovno ispiranje nosa fiziološkim rastvorom štiti ljude od respiratornih infekcija, pa ni od infekcije novim koronavirusom.