Endometrioza

Bolest miliona žena

PREPORUČITE

SimptomiUzrociFaktori rizikaKomplikacijeDijagnozaLečenjePriprema za pregled

Endometrioza je često bolan poremećaj pri čemu tkivo, slično endometrijumu koji obično oblaže unutrašnjost materice, raste izvan materice.

Endometrioza najčešće zahvata jajnike, jajovode i tkivo koje oblaže karlicu. Retko se tkivo nalik endometrijumu može naći izvan područja gde se nalaze karlični organi.

Ukoliko je bolest prisitna, tkivo nalik endometrijumu pod dejstvom hormona deluje kao što bi i tkivo endometrijuma – zadebljava se, raspada i krvari sa svakim menstrualnim ciklusom. Ali, kako ovo tkivo nema načina da izađe iz tela, njegovo nagimilavanje dovodi do niza problema.

Kada endometrioza zahvata jajnike, mogu se formirati ciste zvane endometriomi. Okolno tkivo može biti iritirano i na kraju razviti ožiljno tkivo i adhezije, trake vlaknastog tkiva koje mogu dovesti do toga da se karlična tkiva i organi zalepe jedan za drugi.

Endometrioza može izazvati bol,  ponekad jak, naročito tokom menstruacije. Mogu se razviti i problemi sa plodnošću. Srećom, na raspolaganju su efektivni načini lečenja.

Simptomi

Primarni simptom endometrioze je karlični bol, često povezan sa menstruacijom. Iako mnoge žene doživljavaju grčeve tokom menstruacije, one sa endometriozom obično opisuju menstrualni bol koji je daleko gori nego obično. Bol se takođe može povećati tokom vremena.

Uobičajeni znaci i simptomi endometrioze uključuju:

  • Bolne menstruacije (dismenoreja). Bol u karlici i grčevi mogu početi pre i produžiti se nekoliko dana do menstruacije. Takođe možete imati bolove u donjem delu leđa i stomaku.
  • Bol pri snošaju. Bol tokom ili nakon seksa je uobičajen kod endometrioze.
  • Bol pri pražnjenju creva ili mokrenju. Najverovatnije ćete ove simptome doživeti tokom menstruacije.
  • Prekomerno krvarenje. Možda ćete povremeno doživeti obilne menstruacije ili krvarenje između menstruacija (intermenstrualno krvarenje).
  • Neplodnost. Ponekad se endometrioza prvi put dijagnostikuje kod onih koji traže lečenje zbog neplodnosti.

Ostali znaci i simptomi su umor, dijareja, zatvor, nadutost ili mučnina, posebno tokom menstruacije.

Ozbiljnost vašeg bola možda nije pouzdan pokazatelj obima vašeg stanja. Mogli ste imati blagu endometriozu sa jakim bolom, ili ste mogli imati uznapredovalu endometriozu sa malo ili bez bola.

Endometriozu treba razlikovati od stanja koja mogu izazvati karlični bol, kao što su zapaljenjska bolest male karlice (PID) ili ciste jajnika. Može se zameniti i sindromom iritabilnog (nervoznog) creva (IBS), stanjem koji izaziva dijareju, zatvor i grčeve u trbuhu. IBS, takođe, može pratiti endometriozu, čime se komplikuje dijagnoza.

Posetite lekara ako imate znakove i simptome koji mogu ukazivati na endometriozu. Rana dijagnoza i multidisciplinarni medicinski tim mogu rezultirati boljim tretmanom vaših simptoma.

Uzroci

Iako tačan uzrok endometrioze nije sa sigurnošću utvrđen, moguća objašnjenja uključuju:

  • Retrogradnu menstruaciju. U retrogradnoj menstruaciji, menstrualna krv koja sadrži ćelije endometrija teče nazad kroz jajovode u karličnu šupljinu, umesto iz tela. Ove ćelije endometrijuma lepe se za karlične zidove i površine karličnih organa, gde rastu, nastavljaju da se zadebljavaju i krvare tokom svakog menstrualnog ciklusa.
  • Transformaciju peritonealnih ćelija. U onome što je poznato kao "teorija indukcije", stručnjaci predlažu da hormoni ili imunološki faktori promovišu transformaciju peritonealnih ćelija koje oblažu unutrašnju stranu trbuha, u ćelije slične endometrijumu.
  • Transformaciju embrionalnih ćelija. Hormoni kao što je estrogen mogu tokom puberteta transformisati embrionalne ćelije (ćelije u najranijim fazama razvoja), u ćelijske implantate slične endometrijumu.
  • Hiruršku implantaciju ožiljka. Nakon operacija, poput histerektomije ili carskog reza, ćelije endometrija mogu se pričvrstiti na hirurški rez.
  • Transport ćelija endometrijuma. Krvni sudovi ili sistem tkivnih tečnosti (limfni) mogu transportovati ćelije endometrijuma u ​​druge delove tela.
  • Poremećaj imunološkog sistema. Problem sa imunološkim sistemom može učiniti da telo ne može da prepozna i uništi tkivo nalik endometrijumu koje raste izvan materice.

Faktori rizika

Nekoliko faktora dovodi u veći rizik od razvoja endometrioze, pa se u tom smislu uzima u obzir sledeće:

  • Žena nije rađala ili je prvi porođaj imala posle 30-te godine života;
  • Početak menstruacije u ranom dobu;
  • Prolaz kroz menopauzu u starijoj dobi;
  • Kratki menstrualni ciklusi, na primer, manje od 27 dana;
  • Obilne menstruacije koje traju duže od sedam dana;
  • Povišeni nivoi estrogena u telu ili veća izloženost estrogenu tokom celog života;
  • Nizak indeks telesne mase;
  • Jedna ili više rođaka (majka, tetka ili sestra) sa endometriozom;
  • Bilo koje zdravstveno stanje koje sprečava prolaz krvi iz tela tokom menstruacije;
  • Poremećaji reproduktivnog trakta.

Endometrioza se obično razvija nekoliko godina nakon početka menstruacije (menarha). Znaci i simptomi endometrioze mogu se privremeno poboljšati tokom trudnoće i mogu potpuno nestati sa menopauzom, osim ako ne uzimate estrogen.

Komplikacije

Infertilitet

Glavna komplikacija endometrioze je poremećaj plodnosti. Otprilike 30-50% žena sa endometriozom ima problema sa trudnoćom.

Da bi došlo do trudnoće, jajna ćelija mora biti oslobođena iz jajnika, putovati kroz susednu jajovod, oplođena ćelijom sperme i pričvršćena za zid materice kako bi započela razvoj. Endometrioza može zapušiti jajovod i sprečiti da se jajna ćelija i spermatozoidi sjedine. Ali, čini se da stanje takođe utiče na plodnost na manje direktan način, na primer oštećenjem sperme ili jajne ćelije.

Uprkos tome, mnoge žene sa blagom do umerenom endometriozom i dalje mogu zatrudneti i izneti trudnoću. Lekari ponekad savetuju onima sa endometriozom da ne odlažu rađanje dece, jer se stanje s vremenom može pogoršati.

Kancer

Rak jajnika se javlja sa većom stopom od očekivane kod onih sa endometriozom, ali je ukupan rizik relativno nizak. Iako retko, druga vrsta raka (adenokarcinom povezan sa endometriozom) može se razviti kasnije tokom života kod osoba koje su imale endometriozu.

Dijagnoza

Da bi dijagnostikovao endometriozu i druga stanja koja mogu izazvati karlični bol, vaš lekar će od vas tražiti da opišete svoje simptome, uključujući lokaciju bola i vreme pojavljivanja.

Testovi za proveru fizičkih naznaka endometrioze uključuju:

  • Pregled karlice. Tokom karličnog pregleda, lekar palpacijom pregleda područja u vašoj karlici u cilju otkrivanja abnormalnosti, kao što su ciste na reproduktivnim organima ili ožiljci iza materice. Često nije moguće opipati mala područja endometrioze, osim ako nisu izazvala stvaranje ciste.
  • Ultrazvuk. Sonda se ili pritiska na vaš trbuh ili se ubacuje u vaginu (transvaginalni ultrazvuk). Obe vrste ultrazvuka mogu se uraditi kako bi se dobila najbolja slika reproduktivnih organa. Standardni ultrazvučni test neće definitivno dati odgovor da li imate endometriozu, ali može identifikovati ciste povezane sa endometriozom (endometriomi).
  • Snimanje magnetnom rezonancom (MRI). MRI daje niz detaljnih slika organa i tkiva u vašem telu. Nekada pomaže u planiranju hirurgije, dajući detaljne informacije o lokaciji i veličini implantata endometrijuma.
  • Laparoskopija. U nekim slučajevima, lekar vas može uputiti hirurgu na postupak koji mu omogućava pregled unutrašnjosti abdomena (laparoskopija). Dok ste pod opštom anestezijom, vaš hirurg pravi mali rez blizu pupka i ubacuje laparoskop, tražeći znakove endometrijskog tkiva izvan materice. Laparoskopija može pružiti informacije o lokaciji, obimu i veličini implantata endometrijuma. Vaš hirurg može uzeti uzorak tkiva (biopsiju) za dalje testiranje. Često, uz pravilno hirurško planiranje, vaš hirurg može u potpunosti izlečiti endometriozu tokom laparoskopije, tako da vam je potrebna samo jedna operacija.

Lečenje

Lečenje endometrioze obično uključuje lekove i/ili operaciju. Pristup koji ćete vi i vaš lekar izabrati zavisiće od toga koliko su ozbiljni simptomi i da li planirate trudnoću. Lekari obično preporučuju da se prvo pokuša sa konzervativnim pristupom lečenju, odlučujući se za operaciju ako početno lečenje ne uspe. Lečenje bola pomoću analgetika ili supresivna terapija oralnim kontraceptivima (OC) je prikladna za mlađe pacijentkinje. Hormonsko lečenje pomoću OC, progestina, androgena i Gn-RH je odgovarajuća za kontrolu bola kod endometrioze. Kontraceptivi, naročito ako se koriste dugotrajno, su odgovarajuća simptomatska terapije dismenoreje i dispareunije.

Lekovi protiv bolova

Vaš lekar može preporučiti lekove protiv bolova bez recepta, kao što su nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAIL) ibuprofen ili naproksen natrijum kako biste olakšali bolne menstrualne grčeve. Može preporučiti hormonsku terapiju u kombinaciji sa lekovima protiv bolova, ako ne pokušavate da zatrudnite.

Hormonska terapija

Dopunski hormoni su ponekad efikasni u smanjenju ili uklanjanju bolova od endometrioze. Porast i pad hormona tokom menstrualnog ciklusa uzrokuje zadebljanje, raspadanje i krvarenje implantata endometrijuma. Hormonski lekovi mogu usporiti rast tkiva endometrija i sprečiti nove implantate tkiva endometrija. Hormonska terapija nije trajno rešenje za endometriozu. Moguć je povratak simptoma nakon prestanka lečenja. Terapije koje se koriste za lečenje endometrioze:

  • Hormonski kontraceptivi. Tablete za kontrolu rađanja, flasteri i vaginalni prstenovi pomažu u kontroli hormona odgovornih za nakupljanje tkiva endometrija svakog meseca. Mnoge pacijentkinje imaju lakši i kraći menstrualni tok kada koriste hormonske kontraceptive. Upotreba hormonskih kontraceptiva, posebno u režimu kontinuiranog ciklusa, u nekim slučajevima može smanjiti ili ukloniti bol.
  • Agonisti i antagonisti gonadotropin-oslobađajućeg hormona (Gn-RH). Ovi lekovi blokiraju proizvodnju hormona koji stimulišu jajnike, smanjujući nivo estrogena i sprečavajući menstruaciju. To dovodi do smanjenja tkiva endometrija. Pošto ovi lekovi stvaraju veštačku menopauzu, uzimanje niske doze estrogena ili progestina zajedno sa agonistima i antagonistima Gn-RH može smanjiti neželjene efekte u menopauzi, kao što su valunzi, suvoća vagine i gubitak kostiju. Menstruacija i mogućnost da zatrudnite se vraćaju kada prestanete da uzimate lekove.
  • Terapija progestinom. Razne terapije progestinom, uključujući intrauterini uređaj sa levonorgestrelom (Mirena, Skyla), kontraceptivni implantat (Nexplanon), kontraceptivnu injekciju (Depo-Provera) ili pilulu progestina (Camila ), mogu zaustaviti menstruaciju i rast endometrijalnih implantata, što može ublažiti znakove i simptome endometrioze.
  • Inhibitori aromataze. Inhibitori aromataze su klasa lekova koji smanjuju količinu estrogena u vašem telu. Vaš lekar može preporučiti inhibitor aromataze zajedno sa progestinom ili kombinacijom hormonskih kontraceptiva za lečenje endometrioze.

Konzervativna hirurgija

Ako imate endometriozu i pokušavate da zatrudnite, operacija uklanjanja implantata endometrioze uz očuvanje materice i jajnika (konzervativna operacija) može povećati vaše šanse za uspeh. Treba uzeti u obzir da se i pored operacije, endometrioza i bol mogu vratiti.

Vaš lekar može uraditi ovaj postupak laparoskopski ili, ređe, tradicionalnom abdominalnom hirurgijom u opsežnijim slučajevima. Čak i u teškim slučajevima endometrioze, većina se može lečiti laparoskopskom hirurgijom. Nakon operacije, vaš lekar može preporučiti uzimanje hormonskih lekova kako bi se smanjio bol.

Lečenje plodnosti
Endometrioza može dovesti do problema sa začećem. Ako imate poteškoća sa postizanjem trudnoće, vaš lekar može preporučiti lečenje pod nadzorom stručnjaka za fertilitet. Lečenje plodnosti se kreće od stimulacije jajnika, do stvaranja više jajnih ćelija do in vitro oplodnje. Koji tretman vam odgovara, zavisi od vaše lične situacije.

Histerektomija sa uklanjanjem jajnika

Operacija uklanjanja materice (histerektomija) i jajnika (ooforektomija) nekada se smatrala najefikasnijim tretmanom za endometriozu. Ali stručnjaci za endometriozu se udaljavaju od ovog pristupa i fokusiraju na pažljivo i temeljno uklanjanje svih tkiva endometrioze.

Uklanjanje jajnika dovodi do menopauze. Nedostatak hormona koje proizvode jajnici kod nekih može smanjiti bol u endometriozi, ali kod drugih endometrioza koja ostaje nakon operacije nastavlja da izaziva simptome. Rana menopauza takođe nosi rizik od kardiovaskularnih bolesti, određenih metaboličkih stanja i rane smrti.

Uklanjanje materice (histerektomija) ponekad se može koristiti za lečenje znakova i simptoma povezanih sa endometriozom, poput jakog menstrualnog krvarenja i bolnih menstruacija usled grčeva materice, kod onih koji ne žele da zatrudne. Čak i kada su jajnici ostavljeni, histerektomija može imati dugotrajan efekat na vaše zdravlje, posebno ako ste operisani pre 35-te godine života.

Stil života i kućni lekovi

Ako vaš bol potraje ili ako je za pronalaženje efikasnog tretmana potrebno neko vreme, možete isprobati mere kod kuće kako biste ublažili nelagodu. Topla kupka i grejni jastučić mogu pomoći u opuštanju mišića karlice, smanjujući grčeve i bol.

Alternativna medicina
Neke pacijentkinje prijavljuju olakšanje od bolova u endometriozi nakon tretmana akupunkturom. Međutim, malo je dostupnih istraživanja o ovoj, ili bilo kojoj drugoj, alternativnoj terapiji endometrioze. 

LEKOLID™ je prirodni preparat namenjen ženama koje imaju endometriozu. Primena LEKOLIDA u terapiji endometrioze omogućava smanjenje bola, usporava napredovanje bolesti, sprečava recidiva bolesti bez remećenja hormonskog statusa. Preparat je potpuno prirodan, bez neželjenih efekata i komplikacija.

"Ženska trava" ili borovaja matka je još jedan prirodan lek koji se uspešno primenjuje za ublažavanje simptoma endometrioze i drugih oboljenja.

Pre upotrebe prirodnih preparata i drugih oblika alternativne medicine konsultujte se sa svojim lekarom ili farmaceutom. Njihovo korišćenje u kombinaciji sa hormonalnom terapijom može dovesti do neželjenih efekata.

Priprema za pregled

Pre posete lekaru, napravite spisak svih simptoma koje doživljavate. Uključite sve simptome, čak i ako mislite da nisu povezani. Napravite spisak svih lekova, biljnih preparata ili vitaminskih dodataka koje uzimate, koliko često ih uzimate i u kojim dozama.
Pripremite listu pitanja koja ćete postaviti svom lekaru, a neka od njih mogu biti:

  • Kako se dijagnostikuje endometrioza?
  • Koji su lekovi dostupni za lečenje endometrioze?
  • Postoji li lek koji može poboljšati moje simptome?
  • Koje neželjene efekte mogu očekivati od upotrebe lekova?
  • Pod kojim okolnostima preporučujete operaciju?
  • Da li ću uzimati lekove pre ili posle operacije?
  • Da li će endometrioza uticati na moju sposobnost da zatrudnim?
  • Može li lečenje endometrioze poboljšati moju plodnost?
  • Možete li mi preporučiti neki alternativni tretman koji bih mogla isprobati?
Pronalaženje lekara sa kojim se osećate ugodno je ključno u upravljanju i lečenju endometrioze. Možda ćete želeti da dobijete i drugo mišljenje pre početka bilo kakvog tretmana kako biste bili sigurni da znate sve svoje mogućnosti i moguće ishode.

Prilozi iz iste kategorije