BMI kalkulator

Za decu i adolescente

PREPORUČITE

KriterijumiFormulaMišići ili masnoća?BMI kod dece i adolescenata

Indeks telesne mase, ili BMI, koristi se više od 100 godina kako bi se zdravstvenim radnicima pomoglo da odluče da li je pacijent prekomerne ili premale težine.

Koriste ga u populacionim studijama, lekari, lični treneri i drugi. Međutim, BMI ima nekoliko važnih nedostataka. Na primer, ne uzima u obzir ukupni sadržaj masti i nemasnog tkiva (mišića).

BMI je izveden iz jednostavne matematičke formule. Osmislio ga je 1830-ih Adolph Quetelet, belgijski astronom, matematičar, statističar i sociolog. Cilj mu je bio da proceni da li neko ima zdravu telesnu masu tako što će njegovu težinu podeliti visinom na kvadrat. 

Kriterijumi

BMI između 18.5 i 24.99 se smatra zdravim, ali neki ljudi su zdravi i sa drugim BMI. Zbog ovakvih nedoumica, ponuđena su druga rešenja, kao što su novi način izračunavanja BMI, merenje masti ili korišćenje odnosa obima struka i visine.

Prema kriterijumu koji je prihvaćen širom sveta:

  • BMI od 18.49 ili niže znači da osoba ima smanjenu telesnu masu (pothranjenost);
  • BMI od 18.5 do 24.99 znači da je osoba normalne težine;
  • BMI od 25 do 29.99 karakteriše se kao prekomerna težina;
  • BMI od 30 ili više karakteriše se kao gojaznost.

Formula

Standardi BMI kalkulator deli težinu osobe sa njenom visinom na kvadrat:

\[BMI = {W\over H^2}\]

Kada je Kuetelet osmislio BMI formulu, nije bilo računara, pa je razvio jednostavan sistem. Neki naučnici danas tvrde da imamo tehnologiju koja nam može pomoći da proračunu dodamo nešto što će aproksimaciju učiniti prihvatljivijom. Napokon, ljudi su trodimenzionalni, a ne dvodimenzionalni, a zdrava tela rastu u različitim oblicima i veličinama.

Prof. Nick Trefethen, matematičar sa Univerziteta Oksford, napisao je za The Economist članak u kome je doveo u pitanje korisnost trenutne formule, nazivajući BMI "bizarnom merom" . Trefethen je tvrdio da formula dovodi do zabune i dezinformacija. "Kvadratom visine", kaže, "deli težinu sa previše kada su ljudi niski, a sa premalo kada su visoki. Rezultat je to što se niskim ljudima govori da su mršaviji, a visokim, da su deblji nego što jesu." On preporučuje "novi BMI kalkulator" koji množi težinu sa 1.3 (kvadratnim korenom prosečne visine od 1.69 m), a zatim deli visinom na stepen 2.5, umesto 2:

\[BMI = 1.3{W\over H^{2.5}}\]

Trefethen ističe da bilo koja računica koja čoveku dodeljuje jedan broj neće biti savršena. Ljudi su previše složeni da bi ih mogla opisati jedna formula. Međutim, on veruje da ovaj novi proračun bolje odražava stvarnost ljudskog oblika i veličine.

Mišići ili masnoća?

Jedan od problema sa standardnom BMI formulom je taj što ne pravi razliku između mišića i masti. Razmotrimo sledeće:

  • Osoba koja ne vežba, visoka 1.83 metra i teška 92 kilograma, imala bi BMI 27.47 (po standardnoj formuli).
  • Olimpijski sportista, visok 1.83 metra i težak 96 kilograma, imao bi BMI 28.67 (po standardnoj formuli).

Prema tome, sportista ima više "prekomerne mase" od osobe koja ne vežba. Međutim, mišići teže oko 18% više od masti, pa ovo očigledno nije tačno. Nova formula bi osobi koja ne vežba i sportisti dodelila BMI 26.4 i 27.55. Da li bi to napravilo razliku? "Da, zaista. Grubo govoreći, svaka osoba visoka 183 cm imala bi BMI za 1 manji, a svaka osoba visoka 152 cm, za 1 veći. To su milioni ljudi. Ako bi novi brojevi tačnije pokazali stvarne zdravstvene probleme, ovo bi moglo biti značajna promena nabolje.", napisao je Trefethen.

Predložene su i druge opcije za procenu da li osoba ima prekomernu težinu ili ne.

Obim struka

Jedan od predloga je da se za preciznije mere kombinuju BMI i obim struka (Waist Circumference – WC). Međutim, neki naučnici tvrde da bi odnos obima struka i visine (Waist-to-height Ratio – WHtR) ) mogao biti prikladniji od samog BMI ili kombinacije BMI sa WC, jer je dokazano da je indikator kardiometaboličkog zdravlja.

Istraživači su predložili da se obim struka drži na manje od polovine visine kako bi se maksimiziralo zdravlje i očekivan životni vek. Osoba sa masnoćom oko stomaka ima veći rizik od srčanih bolesti i metaboličkih poremećaja, jer masnoća utiče na unutrašnje organe kao što su jetra, srce i bubrezi. Smatra se da je masnoća oko kukova i butina manje rizična.

Merenje telesne masti

Druga opcija je merenje telesne masti. Muškarcima i ženama su potrebne različite količine masti.

  • Za muškarca se 2-4% masti smatra zdravim, a preko 25% klasifikuje kao gojaznost.
  • Za ženu je 10-13% masti zdravo, ali se više od 32% masti smatra znakom gojaznosti.

Studije su sugerisale da merenje masti daje realniju sliku, ali dobijanje tačne mere nije lako.

Metode merenja masti:

  • pletizmografija sa strujanjem vazduha (air displacement plethysmography);
  • bliska infracrvena spektroskopija (near-infrared interactance)
  • dvoenergetska apsorpciometrija X-zracima (Dual-energy X-ray Absorptiometry – DXA)

Međutim, korišćenje BMI kalkulatora je i dalje najjednostavnija i najpristupačnija metoda.

Da li BMI pogrešno klasifikuje ljude?

Osoba čiji BMI kaže da ima prekomernu težinu ili je gojazna, često se smatra nezdravom, dok se ljudi sa normalnim BMI često smatraju zdravima, ali istraživanje objavljeno 2016. sugeriše da to nije tačno za 75 miliona Amerikanaca. Istraživači su otkrili da je telesna masa 54 miliona Amerikanaca klasifikovana kao prekomerna težina ili gojaznost, ali kardiometaboličke mere pokazale su da su ove osobe zdrave. Još 21 milion je klasifikovan "normalno" u pogledu BMI, ali oni nisu bili zdravi. Drugi naučnici sugerišu da ako neki ljudi imaju prekomernu težinu, a zdravi su, ipak imaju veći rizik od određenih bolesti kako stare.

Idealna težina

Teško je utvrditi zdravu težinu. Jedna vrednost ne odgovara svima. Faktori koji utiču na zdravu težinu uključuju opšte zdravlje, visinu, odnos mišića i masti, gustina kostiju, tip tela, pol, starost. Zapravo, za sada je BMI verovatno najbolji vodič koji imamo, s obzirom da je upotreba alternativnih rešenja još uvek veoma komplikovana. Možda je još važnije slediti zdrav životni stil uz uravnoteženu ishranu i redovno vežbanje, kako bi se sprečilo nakupljanje kilograma.

BMI kod dece i adolescenata

BMI je koristan pri proučavanju populacija i trendova i može dati okvirnu predstavu o zdravlju i statusu težine, ali samo za osobe iznad 20 godina starosti.

Za decu i tinejdžere, BMI nije dijagnostičko sredstvo. Umesto toga, koristi se za otkrivanje potencijalnih problema sa telesnom težinom i zdravljem. Ako deca imaju visok BMI za svoje godine i pol, lekar može izvršiti dodatne procene kako bi utvrdio da li je višak masnoće problem. Ove procene mogu da uključe merenje debljine nabora kože, procenu dijete, fizičke aktivnosti, porodične istorije. Američka akademija za pedijatriju preporučuje upotrebu BMI za otkrivanje prekomerne težine i gojaznosti kod dece od 2 godine i starije. Za decu mlađu od 2 godine, treba konsultovati smernice Svetske zdravstvene organizacije .

Da li se BMI tumači na isti način za decu i tinejdžere kao za odrasle?

BMI se različito tumači za decu i tinejdžere, iako se izračunava po istoj formuli. Zbog promena u težini i visini sa godinama, nivoi BMI kod dece i tinejdžera izraženi su u odnosu na drugu decu istog pola i starosti. Ovi odnosi izražavaju se percentilima koji se izračunavaju na osnovu tabela rasta CDC, zasnovanim na podacima nacionalnih istraživanja.

Gojaznost se definiše kao BMI na ili iznad 95. percentila za decu i tinejdžere istih godina i pola. Na primer, desetogodišnji dečak prosečne visine 142 cm koji teži 46 kg, imao bi BMI 22.8 kg/m². Ova vrednost na grafikonu odgovara percentilu 95.5, što bi bilo ocenjeno kao gojaznost. To znači da je BMI deteta veći od BMI 95.5% desetogodišnjaka u referentnoj populaciji.

Prema tome, kod dece i adolescenata sam podatak o indeksu telesne mase nije dovoljan za formiranje slike o uhranjenosti, već se dobijena vrednost mora uporediti sa rezultatima merenja za grupu istog pola i uzrasta. Upoređivanje se vrši korišćenjem tabela i grafikona, ili kalkulatora, kakav je razvijen na ovoj internet lokaciji.

Prilozi iz iste kategorije