Translate text

vasginekolog.rs
Endometrioza
Napisao Administrator   

Endometrioza je čest poremećaj koji pogađa žene u reproduktivnom dobu. Javlja se kada normalno tkivo endometrijuma (unutrašnji sloj materice) počne da raste izvan materice. Ovo izmešteno tkivo se može usaditi i rasti bilo gde unutar trbušne duplje. Mnogi stručnjaci smatraju da se teži oblici endometrioze češće sreću kod neplodnih žena koje su odlagale trudnoću, te se zbog toga ovo stanje ponekad naziva bolešću žena od karijere. Endometrijalno tkivo, bilo da se nalazi unutar ili izvan materice, reaguje na porast i smanjenje nivoa estrogena i progesterona koje proizvode jajnici tokom reproduktivnog ciklusa. Pod uticajem hormona, izmešteno tkivo natiče; a kada nivo hormona opadne, može doći do krvarenja tkiva. Za razliku od normalno smeštenog endometrijuma, koji se izbacuje iz tela putem menstrualnog pražnjenja, ova krv i tkivo nema izlaza. Ostaje unutra iritirajući okolno tkivo.

Bolest je vrlo nepredvidiva. Neke žene imaju po samo nekoliko izolovanih tvorevina koje se nikada ne šire niti rastu, dok se kod drugih bolest može prošitriti po celom karličnom regionu. Endometrioza iritira okolno tkivo i može proizvesti mrežaste izrasline ožiljkastog tkiva koje se nazivaju priraslice. Ožiljkasto tkivo se može obmotati oko karličnih organa, čak ih i u potpunosti prekriti. Mnoge žene koje imaju endometriozu osećaju vrlo blage, ili čak nikakve simptome. Međutim, kod nekih žena, endometrioza može izazvati jake menstrualne grčeve, bolove tokom odnosa, i neplodnost.

 
Folikulometrija i folikuli
Ocena korisnika: / 4
LošeNajbolje 
Napisao Administrator   

Folikul je neophodan kako bi došlo do oplodnje jer on sadrži jednu nezrelu jajnu ćeliju.Prilikom pucanja folikula oslobođa se jajna ćelija. Ukoliko dođe do oplodnje jajne ćelije kažemo da se razvija trudnoća. Tokom menstrulanog ciklusa razvija se više folikula ali uglavnom samo jedan prednjači, te na kraju i pukne, dok se ostali postepeno smanjuju. Ukoliko ni vodeći folikul ne pukne i nastavi da raste ili ostane te veličine stvara se perzistentni folikul tj. folikularna cista. U ovom slučaju nije potrebno lečenje, jer cista puca najčešće nakom 2 do 4 meseca i ne smatra se patologijom koja može stvarati probleme prilikom začeća. Ali u nekim slučajevima je potrbno praćenje folikularne ciste. Uzrok nastanka perzistentnog folikula su hormonalne promene te je potrebno uraditi kontrolu hormona. Folikulometrija je dijagnostička metoda kojom se prate promene i rast folikula, te ovulacija ili izostanak iste. Kad se radi folikulometrija?

Najčešće se počinje 6. do 8. dan ciklusa (u zavisnosti od dužine ciklusa) i prate se folikuli svaki drugi dan. U tom periodu očekivani rast folikula je 2-3mm a do pucanja dolazi kad folikul dostigne veličinu od 20 do 24mm. Kad dođe do pucanja folikula kažemo da je došlo do ovulacije.

 
Histeroskopija
Ocena korisnika: / 1
LošeNajbolje 
Napisao Administrator   

Histeroskopija je veoma važan deo u ispitivanju steriliteta, ponovljenih pobačaja i/ili abnormalnog krvarenja iz materice. Može biti dijagnostička i operativna. To je intervencija u kojoj se koristi histeroskop (uzani teleskop, 3 do 9 mm) koji se kroz vaginu i grlić materice unosi u materičnu duplju. Moderni histeroskopi su tako tanki da kroz grlić prolaze bez njegovog širenja (dilatacije). Unutrašnjost materice čine dva lista endometrijuma (materične sluzokože) koji su međusobno priljubljeni. Da bi se sagledali, moraju se razdvojiti, a to se najčešće čini ubacivanjem tečnosti između njih. Histeroskopija se obavlja obično neposredno posle menstrualnog krvarenja jer se tada najlakše može sagledati materična duplja.

Dijagnostička histeroskopija se koristi da bi se ispitala unutrašnjost materice, tj. materična duplja i sluzokoža, postojanje septuma (pregrada) i/ili priraslica, polipa, mioma ili drugih abnormalnosti... Operativna histeroskopija je često samo nastavak dijagnostičke. To je intervencija u kojoj se operativno uklanjaju promene koje su nam dostupne (priraslice, polipi, miomi, nejasne promene koje prominiraju u materičnu duplju), kao i uklanjanje tkivnih pregrada koje remete normalan oblik materične duplje i time onemogućavaju začeće, normalan tok trudnoće, ili čine neke druge nepogodnosti u menstrualnom ciklusu. Ovom intervencijom se koriguje oblik materične duplje. Uzimanjem dubokih uzoraka materične sluzokože (duboka biopsija endometrijuma) i njihovom histopatološkom analizom dolazimo do informacija vezanih za građu materične sluzokože i hormonskom uticaju na nju.

 
KORAK U SVET ODRASLIH
Napisao HERBASVET   

U životu svake devojčice postoji prelomni trenutak nakon kog život više nije isti, trenutak koji označava kraj detinjstva – prva menstruacija. Pored fiziološke važnosti menarhe, kako se stručno naziva prva menstruacija, ona nosi i psihološki pečat koji na svaku devojčicu ostavlja poseban trag. To je mešavina osećanja, s jedne strane ponosa što nastupa novo doba, doba veće zrelosti, s druge podsvesna setna spoznaja da se stvari nepovratno menjaju, ali i doza izvesnog straha od krvarenja i bola.

Prva menstruacija se obično javlja oko dvanaeste godine života, mada se može desiti i godinu ranije ili 3-4 godine kasnije. Njena pojava zavisi od telesne mase koja treba da bude veća od 48 kg. Inače za normalan menstrualni ciklus kod žena u reproduktivnom periodu veoma je bitna količina masti u organizmu. Žene se po njoj i razlikuju od muškaraca, i preterana mršavost može izazvati poremećaj i izostanak ciklusa. Isto tako, preterana konzumacija nezdrave hrane može dovesti do dečje gojaznosti i preuranjene menstruacije.

Sasvim je normalno da tokom prve dve godine od pojave menarhe menstruacije budu neredovne, ali ipak period između krvarenja ne treba da bude kraći od 21 dan i menstruacija ne bi trebalo da traje duže od 7 dana. U tom slučaju bitno je konsultovati ginekologa. Nakon treće godine, menstruacije bi trebalo da se unormale i da ih bude 12-13 godišnje. Idealna menstruacija dolazi na 28 dana, mada se i 26-32 dana smatra potpuno normalnim. Menstruaciju može da prati blag do umeren bol u donjem delu stomaka, bol i napetost u grudima, PMS, promena raspoloženja, glavobolja… Hormoni rade svoje i ciklus postepeno uključuje i ovulaciju, pa se i tokom ovog perioda, sredinom ciklusa, može osetiti blag bol u donjem delu stomaka.

 
Fibrocistična bolest dojki - fibrocistična displazija
Ocena korisnika: / 58
LošeNajbolje 
Napisao Prof.dr sc. Nemanja Milinčić   

Fibrocistična bolest je stanje u dojkama koje opisujemo kao zrnasta ili granulirana struktura dojki (Mammary dysplasia; Benign breast disease). Ovo je najčešća benigna promena koja se javlja u preko 50% žena koje prilikom pregleda dojki imaju neujednačenu građu dojke.

Bolest se najčešce javlja u vidu osetljivosti i bola koji se ciklično ponavlja. Menstrualni ciklusi kod ovih žena su vrlo često umereno nepravilni ili su prisutni drugi znaci manjeg hormonalnog disbalansa.

Hormonski disbalans, narušena ravnoteža estrogena i progesterona, dovodi do promena u tkivu dojke, koje imaju zajednički naziv fibrocistična bolest. Ovakve promene se često javljaju ispod ili oko areole, kao i u spoljnje-gornjim kvadrantima dojke.

 
<< Početak < Prethodna 1 2 3 4 5 6 7 8 9 Sledeća > Kraj >>

Strana 2 od 9

BMI Calculator

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner

Posetioci

Imamo 92 gostiju na mreži

Pregnancy Calendar

Unesite datum poslednjeg ciklusa:
Copyright (C), 2008-2011 by VasGinekolog.rs