Jedino rešenje za parove kod kojih postoji problem nedostatka polnih ćelija je donacija gameta i embriona, kao i za parove koji bi na potomstvo preneli teške naslede bolesti. Veliki je broj dilema i emotivnih lomova kod ovakvih parova, a obaveza je države i društva da celu problematiku zakonski uobliči i socijalno prihvati.

Etički aspekti donacije su posebni i obuhvataju nekoliko oblasti:

• Pristanak : vezan je za informisani pristanak i objašnjenje donoru i primaocu svih mogućnosti ovog postupka.
• Pregled donora i regrutovanje: neophodno je da donor bude psiho-fizički zdrava osoba odgovarajućih intelektualnih kapaciteta. Beleže se samo neophodne informacije o donoru - morfologija, obrazovanje i profesija, poreklo i motivi. Godine starosti donora jajne ćelije trebalo bi da budu ispod 35 a donora sperme ispod 50, zbog genetskih rizika povezanih sa godinama starosti. Regrutovanje donora vrši nezavisno i neprofitabilno telo, a poželjno je da bude dobrovoljno i bez finansijske nadoknade.
• Pregled i procena primaoca: odnosi se na procenu koristi i blagostanja budućeg potomka.
• Medicinske indikacije: problem nedostatka polnih ćelija, prenos na potomstvo teških naslednih bolesti i kada ostali postupci nisu uspeli.
• Bezbednost: sprovodi se da bi se izbeglo prenošenje bolesti na primaoca i potomka. Zato se radi procena opšteg zdravstvenog stanja, rizika od infekcija i genetske bolesti.
• Psiho-socijalne indikacije: vezane su za slučajeve homoseksualnih primalaca, slobodnih ili postmenopauzalnih žena.
• Anonimnost: ne postoji jer su uključene tri strane, donor, primalac i potomak. Zato postoji dvosmernost za ucesnike, donor može biti anoniman ili identifikovan a primalac zadržava pravo roditeljske anonimnosti ili informisanosti. Kada dete dostigne zrelost saopštava mu se identitet donora ali i neće imati pristup anonimnom donoru. Problem materijalne nadoknade donoru rešava se od solidarnosti do visokih kompenzacija i različito od države do države.