Translate text

Nekoliko predloga pre odlaska u prirodu
Ocena korisnika: / 0
LošeNajbolje 
Napisao Administrator   

Sa lepim letnjim danima želimo da što više vremena provedemo u prirodi, daleko od grada, betona i velikih vrućina. Takođe treba znati da boravak u prirodi nosi u sebi rizik i razne opasnosti. Pored delovanja sunca u izazivanju sunčanica, iscrpljenosti i dehidracije ili delovanju različitih biljaka u vidu žara i opekotina, tu su i ujedi, ubodi i ugrizi različitih životinja. 
 
 
Ugrizi životinja
 
Najčešci su ugrizi pasa, mačaka i pacova, a najopasniji ugrizi besnih životinja.
 
Ugrizi pasa prave razderine i veće nagnječine tkiva. Ako je ugriz u toku, nemojte pokušavati da otvorite pseća usta rukama, već za otvaranje usta može da posluži poluga ili čvrst komad drveta. Takođe se što manje pomerajte, jer svako pomeranje i cimanje samo još više zubima kida tkivo.

 

Mačji zubi su tanji i oštriji i najčešće rane su ogrebotine, koje ne zahtevaju ozbiljnije lečenje. Problem je kada mačka zarije zubiće jer oni mogu da dopru do pokosnice i da uzrokuju zapaljenje kostiju. 
 
Ugrizi pacova su retki, a uzrokuju pored lokalne gnojne infekcije i bolest pacovskog ugriza koji se karakteriše hemoragičnom groznicom tj oboljenjem bubrega. 
 
Ugrizi besnih životinja su najopasniji zbog velike smrtnosti od besnila. Treba izbegavati kontakt sa divljim zivotinjama, naročito lisicama,  jer one obolele od besnila mogu biti naizgled mirne i pokazivati pitomost, što sigurno može zavarati. Treba se čuvati i slepih miševa jer su oni najčešći prenosioci virusa u gradovima. Domaće životinje koje pokazuju promenu uobičajenog ponašanja treba takođe izbegavati. 


 
Prva pomoć i lečenje

 


Ukoliko je ugriz probio kožu, operite zahvaćeno područje toplom vodom i sapunom ili deterdzentom, i što pre  potražite  stručnu pomoć. Ugrizne rane su primarno kontaminirane i zahtevaju hiruršku obradu, antibiotsko lečenje i obaveznu vakcinaciju protiv tetanusa. S obzirom na različite prisutne bakterije u ustima životinja, kod ugriza različitih životinja daju se i različiti antibiotici. Ako se posumlja da je životinja nosilac virusa besnila potrebno je primiti vakcinu protiv besnila.
 

Ujed zmije

 

U nasoj zemlji postoje dve grupe zmija neotrovnice i otrovnice od kojih su najčešće poskok i šarka. Neotrovnice su uglavnom bezopasne, mada postoji mogućnost pojave infekcije na mestu ujeda od bakterija koje se nalaze u ustima zmije. U takvim slučajevima, potrebno je sprovesti antitetanusnu zaštitu i dati antibiotike koji pokrivaju gram-negativnu i anaerobnu floru koja dominira u ustima zmije. 
Otrovnice su veoma pokretne, ujed je munjevit, a na mestu ujeda ostaju dve male ubodne ranice koje mogu ali i ne moraju krvariti. Tu se ubrzo javlja otok i crvenilo, utrnulost, a zatim i pojava modrikastih mrlja. Od opštih simptoma javljaju se mučnina, glavobolja, slabost, disanje postaje sve teže, bledilo, gubitak svesti i u koliko se ne ukaže blagovremena pomoć dolazi do smrti.

 

Prva pomoć i lečenje


Treba  mirovati jer se na taj nacin usporava krvotok pa se smanjuje brzina raznošenja otrova u telu. Ruku ili nogu koju je ujela zmija blago (umereno da bi krv mogla sa istice iz rezova na mestu ujeda) podvežite neposredno iznad rane. Povremeno, na 3-5min popuštati povesku jer krv mora da cirkuliše i kroz povređeni deo tela. Na samom mestu ujeda napravite dva unakrsna reza kroz kožu i pustite da iz rane ističe krv a sa njim i otrov. Rezovi se prave nožem, žiletom ili nekim drugim oštrim predmetom, čije je sečivo spaljeno na plamenu ili obrisano alkoholom, može i rakijom. Odmah nakon postupka prve pomoći, ujedenog treba preneti u ležecem položaju ili imobilisati ekstremitet i sami doći do najbliže medicinske ustanove da se primi antiviperini serum.


Ujedi i ubodi insekata

 

Ubod pčele, ose, stršljena ili komarca

Najcesci ubodi su od pčele, ose, stršljena i komarca, a na mestu uboda se javlja samo otok i bol, a kasnije svrab. Medjutim, ako u kratkom vremenu dodje do uboda veceg broja insekata  mogu se pojaviti znaci anafilaktičkog šoka. Postoje osobe koje su alergične na otrov insekata i dovoljan je samo jedan ubod da dovede do burne reakcije, u vidu crvenih pečata po telu, otoka, otežanog disanja, otoka u predelu lica i vrata, koja može dovesti do smrti ukoliko ta osoba ne primi odgovarajuce lekove. 
Kod većine insekata posledice ponajviše zavise od mesta ujeda. Ujedi u predelu usta otežavaju disanje, a mogu izazvati i ugušenje zbog pojave otoka. 
 
Preventiva i prva pomoć


Za preventivu treba koristiti antirepelente u obliku spreja, krema ili stika, ili garderobu koja prekriva ruke i noge. Prva pomoć se sastoji u stavljanju hladnih obloga, može i kockice leda,  na mesto ujeda, antihistaminske kreme i vađenju žilica ako su ostale u rani. Ako je ubod u predelu usta ili je došlo do gušenja nevezano od mesta uboda treba se što pre javiti lekaru da bi se sprovelo adekvatno lečenje.

 

Ujed škorpije

 

Medju zastupljenim vrstama škorpije koje zive u našoj zemlji samo je nekolicina čiji je ubod smrtonosan, kao što je crna udovica. Ujed škorpije je jako bolan, na tom mestu se prvo pojavljuje crvenilo, pa otok, a kasnije lokalno pečenje i stezanje. U težim slučajevima se javljaju nekontrolisani trzaji tela, mučnina i povraćanje.

 

Prva pomoć i lečenje


Na mesto ujeda se stavljaju hladne obloge, da bi se smanjio svrab. Ali ako se jave opšti simptomi u vidu pojačanog slinavljenja, mučnine, povraćanja, znojenja, glavobolje, tremora, trnjenja ruku ili nogu, hipertenzije, ili otežanog disanja potrebno je doći u najbližu zdravstvenu ustanovu da bi se primenila odgovarajuća antišokna terapija.

 

Ujed krpelja

 

Smatra se da je visok procenat krpelja u našoj zemlji zaražen, stoga je potrebno ozbiljno shvatiti svaki ujed krpelja. Prenosnik je mnogih opasnih bolesti, najcešce Lajmske. Nakon ujeda krpelja javlja se  crvena bubuljica koja svrbi i koja nestaje za nekoliko dana. Ako u koži ostane deo krpelja, nastaje granulom tj čir. Pod uslovom da je krpelj ucelo izvađen, crvenilo na koži bi trebalo da se izgubi nakon dva do tri dana, ali ako se to ne desi i crveni rub počne da se širi obavezno potražite pomoć lekara. 
 
Preventiva, prva pomoć i lečenje


Danas se smatra zasterelom metoda kada se krpelj poliva naftom, benzinom ili petrolejom, već je potrebno da se pincetom uhvati sam krpelj, a što bliže koži, i uvrtanjem ga polako izvući napolje pritom paziti da ne ostanu otkinuti delovi tela, kao što je glava. Zatim je radi prevencije ili pojave  Lajmske bolesti neophodno piti antibiotik desetak dana. S obzirom da je ujed krpelja neosetan, potrebno je detaljno pretražiti celu kožu posle boravljenja u prirodi.
 
Neki ujedi ne mogu da se izbegnu, ali mere predostrožnosti mogu znatno umanjiti mogućnosti da dođe do nezgode. Kada ste leti u prirodi vodite računa o sledećem:


–  Pustite životinje na miru. Mnogi ljudi su doživeli neprijatnost samo zato što su uznemiravali životinje koje ih ni sa čim nisu ugrožavale.


– Izbegavajte visoku travu. Ako niste prikladno odeveni i obuveni, krećite se samo utabanim, preglednim stazama, izbegavajući prečice i u korov zarasle terene.


– Ruke i noge ne stavljajte na mesta koja nisu pregledna. Ne zavlačite ruke ispod kamenja ili šiblja ako ne vidite šta je ispod.


– Posebno budite oprezni ako planinarite.

 

Dr Slađana Kostić, DZ Dijagnostika


 

 
 

Multi-Adsense

BMI Calculator

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner

bretteleben.de Google Ad Manager Modul

Pregnancy Calendar

Unesite datum poslednjeg ciklusa:
Copyright (C), 2008-2011 by VasGinekolog.rs