Translate text

Angina pectoris
Ocena korisnika: / 1
LošeNajbolje 
Napisao Dr Mirjana Popović, DZ Dijagnostika   

Angina pectoris predstavlja najčešću manifestaciju hronične ishemijske bolesti srca.  Ishemija srčanog mišića najčešće nastaje usled disbalansa u potrebi i snabdevanju srca krvlju. Glavni simptom ishemičnog miokarda je anginozni bol. U razvijenim zemljama ishemijska bolest srca je najčešći uzrok smrti. Procenjuje se da je jedna trećina svih smrtnih ishoda uzrokovana ishemijskim procesom. Bolest češće pogađa muškarce u dobi između 45 i 55 godina.

Ateroskleroza dovodi do mehaničkog suženja lumena koronarnog krvnog suda i time onemogućava normalan protok krvi. Neki procesi i stanja poput arterijske hipertenzije, dijabetesa, pušenja, nivoa holesterola u krvi ubrzavaju nastanka ateroskleroze a samim tim doprinose nastanku ishemijske bolesti srca. U procesu nastanka ateroskleroze bitan faktor je genetika kao i starenje organizma jer se sa godinama povećava i njena rasprostranjenost i učestalost. Kao posledica svega navedenog nastaje nedovoljna snabdevenost srčanog mišića krvlju, a samim tim i nedostak hranljivih materija i kiseonika, koji upravo preko krvi i dolaze do srca. Pri određenom naporu dolazi da povećane potrošnje i potražnje kiseonika i hranjivih materija, ali je usled opstrukcije kanala krvnog suda aterosklerozom nemoguće održati normalnu cirkulaciju. Tada dolazi do uključivanja pojedinih kompenzatornih mehanizama, srce da bi nadomestilo manjak krvnog protoka pojačava frekvenciju otkucaja. Ukoliko ovaj proces traje duže od 30 minuta velika je verovatnoća da dođe do izumiranja dela mišića do koga ne može da dopre dovoljna količina krvi. To je ireverzibilan proces koji se manifestuje nekrozom tkiva i stvaranjem ožiljka na srcu tako da taj deo miokarda postaje nefunkcionalan, a klinički se opisuje kao infarkt miokarda. U zavisnosti koliku arteriju je pogodio infarkt, zavisi i veličina oštećenja srca. U slučaju da je infarktom pogođena neka od velikih arterija osoba teško preživi infarkt. Ukoliko se na vreme odreaguje i uzme lek koji će uspostaviti normalnu cirkulaciju sve promene se povlače (reverzibilan proces).

Za postavljanje dijagnoze pored dobijenih anamnestičkih podataka o prisutnim faktorima rizika  za nastanak koronarne bolesti jako je bitan EKG snimljen u napadu ili neposredno posle koji pokazuje različite stepene depresije ili elevacije ST segmenta. Treba napomenuti da je  kod najvećeg broja pacijenata sa stabilnom anginom pektoris EKG u mirovanu normalan. Tada se za postavljanje pravilne dijagnoze koriste dopunski pregledi među kojima važno mesto zauzima UZ srca i testovi opterećenja na bicikl-ergometru ili pokretnoj traci, kako bi se postupnim fizičkim opterećenjem  izazvali subjektivni ili objektivni znaci ishemije srčanog mišića . Osnovni simptom angine pektoris je pojava bola u grudima po tipu stezanja, probadanja, žarenja ili pritiska. Bol je lokalizovan iza grudne kosti, tipično se širi u levu ruku i levo rame, ređe u vrat, donju vilicu, difuzno po grudnom košu ili između lopatica,a ponekada zahvata čak i deo leđa i stomaka. Traje najčešće 5 do 20 minuta. 

Stabilna angina pektoris se javlja u toku ili posle fizičkog ili psihičkog napora, (prilikom trčanja, penjanja uz stepenice, čišćenja snega). Napad može da bude provociran fizičkim naporom, emocionalnim stresom, naglim izlaganjem hladnoći, obilnim obrokom, preteranim pušenjem i konzumiranjem alkohola, seksualnim odnosom, ružnim snovima i naglim promenama vremenskih prilika.

U nestabilnoj angini pektoris bol se ne provocira,javlja se u neočekivanim situacijama i mirovanju, istih je karakteristika, ali traje duže od 30 minuta i ne popušta na nitroglicerin. Jačina bola varira, od blagog pritiska u sredini grudnog koša do vrlo jakog bola praćenog lupanjem srca, znojenjem, mučninom i osećajem bliske smrti.

U napadu se daje 1-2 lingvalete nitroglicerina i prekine se dejstvo provokativnih činilaca. Preporučuje se i davanje nekog anksiolitika kako bi se pacijent smirio, a samim tim i snizila srčana frekvencija.  U dugotrajnom tretmanu bolesti potrebno je nastojati da se otklone faktori rizika: pušenje, gojaznost, povišen krvni pritisak, kao i da se postigne kontrola glikemije kod bolesnika koji boluju od šećerne bolesti. Osim modifikacije načina života primenjuje se medikamentozna terapija, koja podrazumeva suzbijanje i sprečavanje napada i to:nitrati sa dugim delovanjem,kardioselektivni beta blokatori,antagonisti kalcijuma, acetilsalicilna kiselina.

 


 

 

Multi-Adsense

BMI Calculator

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner

bretteleben.de Google Ad Manager Modul

Pregnancy Calendar

Unesite datum poslednjeg ciklusa:
Copyright (C), 2008-2011 by VasGinekolog.rs