Translate text

Gojaznost
Ocena korisnika: / 2
LošeNajbolje 
Napisao Dr Branislava Krstić, DZ Dijagnostika   
Gojaznost je bolest koja se karakteriše prekomernom količinom masnog tkiva u organizmu. Smatra se epidemijom razvijenog sveta. Oko 2/3 odrasle populacije na zapadnoj hemosferi ima prekomernu kilažu. Gojaznost predstavlja multifaktorijalni poremećaj  kod koga je unos kalorija veći od energetske potrošnje organizma. Ovaj disbalans može da nastane usled poremećaja u ishrani i usled redukcije dnevnih fizičkih aktivnosti. Faktori koji doprinose nastanku gojaznosti su depresija, psihosocijalni problemi, lekovi, prateća oboljenja i savremeni način života - smanjena potreba za kretanjem, dostupnost informacija putem Informacionih Tehnologija, mogućnost online shopinga, povećanje broja kancelarijskih mesta, transport oslonjen na automobile, agresivna propaganda od strane industrije brze hrane. Postoje dva tipa gojaznosti: ginekoidni tip gojaznosti – obim kukova veći od obima struka (tip “kruške) i androgeni tip gojaznosti – kukovi uži od struka (tip “jabuke”). Androgeni tip se smatra većim faktorom rizika za nastanak bolesti srca i krvnih sudova. Posledice gojaznosti su: bolesti srca,  dijabetes tip 2, povišen krvni pritisak,  tumori pluća, debelog creva, prostate. Smatra se da svakih pola kilograma preko idealne telesne težine smanjuje životni vek za mesec dana.

Osnovu lečenja gojaznosti predstavlja  dijetetski režim ishrane i programirana fizička aktivnost. Ostali načini lečenja su medikamentozno i hirurško lečenje. Dakle,  od izuzetne je važnosti voditi računa o  sastavu i količini hrane koju unosimo. Hranom na prvom mestu je potrebno organizmu pružiti optimalnu količinu hranljivih sastojaka (ugljenih hidrata, masti, belančevina, vitamina, minerala) koji su mu potrebni za pravilno funkcionisanje. Dijete u kojima se izbacivanjem neke hranljive materije (najčešće ugljenih hidrata) postiže redukcija telesne težine se  ne preporučuju  i ne mogu se trajno sprovoditi.  Pravilno je imati  više obroka (3-5) sa manjom količinom hrane,  a ne celokupnu količinu hrane uzeti u obliku jednog obroka. Potrebno je povećati unos namirnica bogatih skrobom, jesti više svežeg voća i povrća, smanjiti unos šećera i soli, ograničiti unos masti, posebno masti životinjskog porekla. Pored ishrane, fizička aktivnost je važan deo režima regulacije telesne težine. Fizička aktivnost dovodi do smanjenja abdominalnog masnog tkiva i  povoljno deluje na koncentraciju šećera u krvi, krvni pritisak , nivo masnoća u krvi i na opšte stanje zdravlja. 

Potrebno je najmanje 30 minuta dnevno upražnjavati neki vid fizičke aktivnosti (šetnja, vožnja biciklom, korišćenje stepenica umesto lifta, brzi hod, plivanje).

 

 

 

 

Multi-Adsense

BMI Calculator

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner

bretteleben.de Google Ad Manager Modul

Pregnancy Calendar

Unesite datum poslednjeg ciklusa:
Copyright (C), 2008-2011 by VasGinekolog.rs