Translate text

Menopauza - Kratkotrajne posledice manjka estrogena
Ocena korisnika: / 14
LošeNajbolje 
Napisao dr Petar Čanković   

Estrogen ima važne uloge u mozgu, vaskularnom sistemu, kostima, srcu, dojkama, debelom crevu, oku, koži i mokraćnom sistemu.

Napadi vrućine (valunzi, fumade) najčešći je simptom tokom menopauze. Oni su obično samo-ograničavajući i kod više od polovine žena prestaju spontano unutar pet godina. Napadi vrućine obično počinju kao iznenadan osećaj vrućine na koži koncentrisan na lice i gornji deo grudnog koša koji brzo zahvata celo telo. Osećaj traje dva do četira minuta i  često povezan s obilnim znojenjem i povremenim osećajem lupanja srca (palpitacije), nakon čega često sledi osećaj hladnoće i drhtanje. Talasi vrućine se pojavljuju obično nekoliko puta dnevno, iako se to kod pojedinih žena razlikuje pa se javlja jednom dnevno ili jednom svakih sat vremena danju i noću. Napadi vrućine predstavljaju poremećaj centra za regulaciju temperature tela; javlja se  širenje perifernih krvnih sudova s povećanjem prokrvljenosti i znojenja. Stoga se brzo gubi telesna temperatura i smanji ispod normale. Drhtanje se javlja kao normalan mehanizam kojim telo pokušava proizvesti energiju za uspostavljanje normalne telesne temperature. Lečenje - estrogenom je najbolja terapija. Druge vrste terapije, za žene koje ne žele ili ne smeju uzimati estrogene, uključuju inhibitore preuzimanja serotonina, klonidin, progesterone.

 

Poremećaj spavanja i depresija - nezgodna nuspojava napada vrućine jeste buđenje po noći i remećenje normalnog sna. Kako se kod nekih žena javljaju jednom na sat, poremećaj sna je očito značajan. Dugotrajan poremećaj sna može uzrokovati umor, razdrašljivost, depresiju, poremećaje koncentracije i druge emocionalne i psihološke simptome koji se obično pripisuju menopauzi. Istraživanja povezanosti depresije i menopauze daju konfiktne rezultate. Većina dugotrajnih studija nije našla nikakvu povezanost. S druge strane, u jednoj od studija polovina žena se žali na depresiju bar jednom tokom tri godine praćenja. Stresovi povezani s porodičnim životom smatraju se odgovornim pre nego hormonske promene. Psihološke smetnje mogu se pripisati nizu nehormonskih uzroka. Primeri stresnih događaja u vreme menopauze su kriza srednjih godina, strah od starenja, nezadovoljstvo izgledom, deca napuštaju kuću, razočaranja u karijeri, hronične bolesti i fizička ograničenja. Lečenje - Efikasnost estrogena kod menopauzalnih žena sa poremećajem raspoloženja takođe su protivrečna. Terapija estrogenom može pomoći ženama u smislu normalnog sna zbog regulisanja napada vrućine. Ipak, teže depresije trebale bi se lečiti po preporuci psihijatra.

Urogenitalne promene - menopauza je povezana sa smanjenjem seksualne funkcije i povećanom učestalošću mokraćnih infekcija i nemogućnosti zadržavanja mokraće (inkontinencija).

Seksualna funkcija - manjak estrogena smanjuje protok krvi kroz vulve i vaginu. Ovo je glavni razlog njihove smanjene vlažnosti i smanjenja seksualne funkcije kod menopauzalnih žena. Kod eskperimentalnih je životinja uočeno kako manjak estrogena uzrokuje poremećaje pudendalnog nerva koji omogućuje osećaj u genitalnom području. Slična promena događa se kod žena s manjkom estrogena i njena je posledica smanjen osećaj u regiji klitorisa. Poremećaj nerva, prema dosadašnjim iskustvima, potpuno je lečiv estrogenskom terapijom.

Vaginalna atrofija (smanjenje broja i veličine vaginalnih ćelija) uzrokuje vaginalnu suvoću i bolan seksualni odnos što takođe doprinosi smanjenju seksualne funkcije. Sluznica koja prekriva unutrašnjost vagine i mokraćne cevi vrlo je osetljiva na estrogen i nakon menopauze se pojavljuje stanjenje površnih vaginalnih ćelija. Vagina izgleda bleda, manjkaju normalni vaginalni nabori, često su vidljivi krvni sudovi ili tačkasta krvarenja. Grlić materice takođe se može stanjiti. Elastičnost vagine takođe može oslabiti i cela vagina postaje kraća i/ili uža. Normalno nastavljanje seksualne aktivnosti može sprečiti ove promene veličine i oblika vagine, čak i ako se ne uzimaju preparati estrogena. Bolni seksualni odnosi postmenopauzalnih žena trebaju se lečiti estrogenom. Redovna terapija estrogenom je prikladna, a lokalna (vaginalna)terapija estrogenom je za žene koje žele smanjiti njihovo delovanja na celo telo. Kombinacija oba preparata takođe je moguća i preporučljiva je u situacijama kad se razmišlja o povećanju doze redovne terapije kod žena koje nemaju terapijski odgovor na uobičajene doze. Smanjenje izlučivanja hormona androgena smanjuje se nakon menopauze i potencijalno može umanjiti seksualnu želju (libido). Istraživanja uticaja terapije androgenima u svrhu povećanja seksualne želje vrlo su kontradiktorna. Niske doze androgenske terapije mogu se razmotriti kod žena koje se teško seksualno uzbuđuju, naročito onih kod kojih je menopauza posedica hirurškog zahvata.

Mokraćna inkontinencija - niska proizvodnja estrogena nakon menopauze uzrokuje atrofiju površnih i srednjih slojeva ćelija koje oblažu mokraćni sastav i posedica je upalno stanje koje se naziva atrofični uretritis, oslabljeno zatvaranje mokraćnog mehura, gubitak popustljivosti i nadražljivost; ove promene uzrokuju mokraćnu inkontinenciju (nemogućnost kontrolisanja mokraće). Usprkos protivrečnim  rezultatima ispitivanja uticaja estrogena na mokraćnu inkontinenciju, razumno je podvrći se lečenju estrogenima. Kao i vaginalnu atrofiju i bolan snošaj, mokraćna inkontinencija u menopauzi leči se lokalnim ili sastavnim  estrogenima. Trajanje estrogenske terapije nije tačno određeno, ali za lečenje menopauzalnih simptoma preporučuje se kratkotrajna terapija: šest meseci do pet godina.

Mokraćne infekcije - ponavljane mokraćne infekcije problem su mnogih postmenopauzalnih žena. Osim atrofije sluznice, manjak estrogena menja kiselost vagine i vrste vaginalnih bakterija. Te promene povećavaju sklonost mokraćnim infekcijama. Istraživanjima je dokazano kako estrogenska terapija smanjuje učestalost mokraćnih infekcija. Promene vezivnog tkiva - udeo kolagena u koži i kostima smanjuje se usled manjka estrogena. Smanjena količina kolagena u koži može uzrokovati ubrzano starenje kože i stvaranja bora. Kolagenske promene se mogu normalizovati estrogenskom terapijom. Povećano stvaranje kolagena može biti jedan od razloga zašto estrogenska terapija sprečava osteoporotične prelome kostiju. Povećana količina kolagena u kostima verovatno povećava njihovu snagu i savitljivost, nezavisno o mineralnoj gustini kostiju.

Poremećaj ravnoteže - poremećena ravnoteža u postmenopauzi može biti posledica uticaja manjka estrogena na srednjem nervnom sistemu. Neke studije beleže poboljšanje nakon terapije estrogenima. Ravnoteženi poremećaji mogu imati glavnu ulogu u čestim prelomima podlaktice (Collesov prelom). Ovaj prelom se obično javlja pri padu na ispruženu ruku.  

 

Multi-Adsense

BMI Calculator

Baner
Baner
Baner

bretteleben.de Google Ad Manager Modul

Pregnancy Calendar

Unesite datum poslednjeg ciklusa:
Copyright (C), 2008-2011 by VasGinekolog.rs