Translate text

Vaš Ginekolog
KORAK U SVET ODRASLIH PDF Štampa El. pošta
Napisao HERBASVET   
utorak, 19 mart 2019 14:12

U životu svake devojčice postoji prelomni trenutak nakon kog život više nije isti, trenutak koji označava kraj detinjstva – prva menstruacija. Pored fiziološke važnosti menarhe, kako se stručno naziva prva menstruacija, ona nosi i psihološki pečat koji na svaku devojčicu ostavlja poseban trag. To je mešavina osećanja, s jedne strane ponosa što nastupa novo doba, doba veće zrelosti, s druge podsvesna setna spoznaja da se stvari nepovratno menjaju, ali i doza izvesnog straha od krvarenja i bola.

Prva menstruacija se obično javlja oko dvanaeste godine života, mada se može desiti i godinu ranije ili 3-4 godine kasnije. Njena pojava zavisi od telesne mase koja treba da bude veća od 48 kg. Inače za normalan menstrualni ciklus kod žena u reproduktivnom periodu veoma je bitna količina masti u organizmu. Žene se po njoj i razlikuju od muškaraca, i preterana mršavost može izazvati poremećaj i izostanak ciklusa. Isto tako, preterana konzumacija nezdrave hrane može dovesti do dečje gojaznosti i preuranjene menstruacije.

Sasvim je normalno da tokom prve dve godine od pojave menarhe menstruacije budu neredovne, ali ipak period između krvarenja ne treba da bude kraći od 21 dan i menstruacija ne bi trebalo da traje duže od 7 dana. U tom slučaju bitno je konsultovati ginekologa. Nakon treće godine, menstruacije bi trebalo da se unormale i da ih bude 12-13 godišnje. Idealna menstruacija dolazi na 28 dana, mada se i 26-32 dana smatra potpuno normalnim. Menstruaciju može da prati blag do umeren bol u donjem delu stomaka, bol i napetost u grudima, PMS, promena raspoloženja, glavobolja… Hormoni rade svoje i ciklus postepeno uključuje i ovulaciju, pa se i tokom ovog perioda, sredinom ciklusa, može osetiti blag bol u donjem delu stomaka.

Poslednje ažurirano četvrtak, 21 mart 2019 10:29
 
Histeroskopija PDF Štampa El. pošta
Napisao Administrator   
nedelja, 25 septembar 2011 11:05

Histeroskopija je veoma važan deo u ispitivanju steriliteta, ponovljenih pobačaja i/ili abnormalnog krvarenja iz materice. Može biti dijagnostička i operativna. To je intervencija u kojoj se koristi histeroskop (uzani teleskop, 3 do 9 mm) koji se kroz vaginu i grlić materice unosi u materičnu duplju. Moderni histeroskopi su tako tanki da kroz grlić prolaze bez njegovog širenja (dilatacije). Unutrašnjost materice čine dva lista endometrijuma (materične sluzokože) koji su međusobno priljubljeni. Da bi se sagledali, moraju se razdvojiti, a to se najčešće čini ubacivanjem tečnosti između njih. Histeroskopija se obavlja obično neposredno posle menstrualnog krvarenja jer se tada najlakše može sagledati materična duplja.

Dijagnostička histeroskopija se koristi da bi se ispitala unutrašnjost materice, tj. materična duplja i sluzokoža, postojanje septuma (pregrada) i/ili priraslica, polipa, mioma ili drugih abnormalnosti... Operativna histeroskopija je često samo nastavak dijagnostičke. To je intervencija u kojoj se operativno uklanjaju promene koje su nam dostupne (priraslice, polipi, miomi, nejasne promene koje prominiraju u materičnu duplju), kao i uklanjanje tkivnih pregrada koje remete normalan oblik materične duplje i time onemogućavaju začeće, normalan tok trudnoće, ili čine neke druge nepogodnosti u menstrualnom ciklusu. Ovom intervencijom se koriguje oblik materične duplje. Uzimanjem dubokih uzoraka materične sluzokože (duboka biopsija endometrijuma) i njihovom histopatološkom analizom dolazimo do informacija vezanih za građu materične sluzokože i hormonskom uticaju na nju.

Poslednje ažurirano utorak, 17 jul 2018 12:53
 
Bezbolan porođaj PDF Štampa El. pošta
Napisao Prof.dr Slađana Trpković   
utorak, 18 novembar 2008 14:31

Porođaj može biti potpuno bezbolan, ukoliko se odlučite da bude izveden u periduralnoj (epiduralnoj) anesteziji. Dogovorićete se sa Vašim ginekologom kada da dođete u bolnicu. Čim porođajni bolovi počnu, anesteziolog će Vam plasirati periduralni kateter preko koga ćete dobiti lokalni anestestik. Ležaćete na levom boku, donji deo leđa biće obrisan rastvorom joda i anesteziolog će između lumabalnih pršljenova, nakon davanja lokalnog anestetika (osetićete samo taj ubod) plasirati u periduralni prostor plastičnu cevčicu preko koje će davati lekove. Plastični kateter, veoma malog promera će zalepiti duž leđa do levog ramena tako da ćete Vi moći, nakon završenog porođaja, sami, prema uputstvu anesteziologa da dozirate analgetik. Nakon davanja anestetika osetićete toplinu u nogama i donjem delu stomaka, a onda ćete izgubiti osećaj za bol. Možda ćete osetiti dodir a moći ćete da pomerate noge.

Poslednje ažurirano četvrtak, 15 mart 2018 12:30
 
P A P A t e s t PDF Štampa El. pošta
Napisao Prof.dr sc. Nemanja Milinčić   
sreda, 01 novembar 2017 15:40

PAPA test je deo ginekološkog pregleda čiji je cilj što ranije otkrivanje prekanceroznih i kanceroznih stanja grlića materice. Tokom pregleda uzima se material za citološki pregled sa prednje i zadnje usne grlića materice i iz kanala grlića materice. Od uzorka se napravi citološki razmaz ( ćelije grlića materice se razmažu po predmetnom staklu ) u kojem se pod mikroskopom gledaju znaci zapaljenja grlića, uzročnici infekcije, dobroćudne i zloćudne ćelije i promene. Dijagnostičku metodu je izmislio George Papanicolau 1953., pa se po njemu zove PAPA ili Papanicolau test.

 

Ko i kada treba uraditi PAPA test?

Test se obavezno preporučuje seksualno aktivnim ženama ili starijim od 18 godina života jednom godišnje. Ukoliko to vaš ginekolog preporuči po potrebi i češće. Najbolje vreme za uzimanje uzorka je sredina ciklusa tj. 10-20 dana nakon prvog dana poslednje menstruacije. Obavezno 2 dana pre odlaska na pregled treba izbegavati ispiranje vagine ili umetanje vaginalnih lekova, spermicidnih pena, krema ili tableta jer navedeni postupci mogu isprati ili sakriti izmenjene ćelije. Smatra se da se redovnom godišnjom PAPA kontrolom smanjuje rizik umiranja od raka grlića materice za 90%!

Poslednje ažurirano četvrtak, 15 mart 2018 12:46
 
Fibrocistična bolest dojki - fibrocistična displazija PDF Štampa El. pošta
Napisao Prof.dr sc. Nemanja Milinčić   
nedelja, 29 mart 2009 12:47

Fibrocistična bolest je stanje u dojkama koje opisujemo kao zrnasta ili granulirana struktura dojki (Mammary dysplasia; Benign breast disease). Ovo je najčešća benigna promena koja se javlja u preko 50% žena koje prilikom pregleda dojki imaju neujednačenu građu dojke.

Bolest se najčešce javlja u vidu osetljivosti i bola koji se ciklično ponavlja. Menstrualni ciklusi kod ovih žena su vrlo često umereno nepravilni ili su prisutni drugi znaci manjeg hormonalnog disbalansa.

Hormonski disbalans, narušena ravnoteža estrogena i progesterona, dovodi do promena u tkivu dojke, koje imaju zajednički naziv fibrocistična bolest. Ovakve promene se često javljaju ispod ili oko areole, kao i u spoljnje-gornjim kvadrantima dojke.

Poslednje ažurirano četvrtak, 15 mart 2018 12:53
 
Oboljenja štitaste žlezde u trudnoći PDF Štampa El. pošta
Napisao www.vasginekolog.rs   
četvrtak, 14 januar 2010 14:17

Štitasta žlezda je veoma važan organ koji kako utiče na funkcionisanje tela trudnice tako utiče i na razvoj brojnih tkiva i organa ploda i novorođenčeta. Nažalost danas oboljenja štitaste – tiroidne – žlezde nisu više neka retkost. Nisu ni bile ali danas više obraćamo pažnju na funkciju i građu tiroidne žlezde. Vaš ginekolog je u obavezi da tokom trajanja trudnoće ispita i rad štitaste žlezde.

Štitasta žlezda s nalazi ispred i sa obe strane gornjeg dela hrskavice dušnika i tiroidne hrskavice. Sastoji se iz istmusa i dva bočna režnja. Režnjevi su podeljeni na lobuluse koji imaju od 20 do 40 folikula.

Tiroidna žlezda vrši stvaranje tireoglobulina i sekreciju u koloid, preuzima i šalje jodide iz krvotoka u folikule i uzima tiroidne hormone od tireoglobulina i hormone ubacije u cirkulaciju. Trijodtironin ( T3 ) i tiroksin ( T4 ) su glavni hormoni štitaste žlezde. Hipofiza luči TSH hormon koji utiče na rad štitaste žlezde.

Poslednje ažurirano četvrtak, 15 mart 2018 12:50
 
Položajni deformiteti PDF Štampa El. pošta
Napisao Dr Danijela Blagojević   
nedelja, 01 februar 2009 22:06

Položajni deformiteti su kako im samo ime kaže  deformiteti nastali usled neadekvatnog položaja bebe tokom intrauterinog razvoja. Učestaliji su kod beba iz blizanačkih trudnoća i kod beba veće telesne mase, a neretko se javljaju i kod prevremeno rođene dece naročito ako se radi o komplikovanim trudnoćama koje zahtevaju strogo mirovanje. Za položajne deformitete je važno da budu sto ranije  prepoznati i da korekcija istih počne po rođenju jer su mekotkivne strukture u ranom postnatalnom periodu elestične pa su i korektivne vežbe manje neprijatne i za roditelje i za bebe.

Položajni deformiteti koje najčešće srećemo su “krivi vrat” (torticollis) usled skraćenja mišića bočnog pregibača vrata i varus deformiteti stopala koje karakteriše to da je prednji deo stopala sa prstima iskrivljen put unutra, a tabanske strane stopala su okrenute jedna drugoj.

Poslednje ažurirano utorak, 15 novembar 2011 19:34
 
<< Početak < Prethodna 1 2 3 4 5 6 7 Sledeća > Kraj >>

Strana 2 od 7

Multi-Adsense

BMI Calculator

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner

Posetioci

Imamo 66 gostiju na mreži

bretteleben.de Google Ad Manager Modul

Pregnancy Calendar

Unesite datum poslednjeg ciklusa:
Copyright (C), 2008-2011 by VasGinekolog.rs