Nema ko nije u ranim godinama svojim pokušavao da vizualizuje maglovitu sliku o polnim organima. Nekada nije sve bilo na „ tacni „ kao sada. Tražile su se knjige po bibliotekama, preturalo se po kući tražeći  „ one knjige „  koje su roditelji krili od dece, od starijih se dobijala literatura i tobož saveti, a da ni oni nisu bili sigurni o čemu pričaju. 
Danas je dovoljno da ukucate pojam - anatomija polnih organa, ili šta vam već padne na pamet i da vam slike zapljusnu ekran kompjutera. Zato meni ostaje da opišem nešto što se nikada nije menjalo, a i neće valjda, anatomiju polnih organa žene, realno i taksativno. Mora tako, jer treba prvo saznati kako je priroda stvorila čoveka i Bog ženu.

Polni organi žene dele se na spoljne i unutrašnje.

SPOLJNI POLNI ORGANI 

Spoljni polni organi su oni koji se vide spolja mada anatomski u spoljne polne organe spada i vagina. Spoljne genitalije jednim imenom se zovu stidnica, vulva, pudendum femininum i obuhvataju sledeće strukture:

Mons veneris, pubis, predstavlja masno jastuče. Koža monsa je prekrivena dlakama.

Velike stidne usne (labia maiora pudendi) su uzdužne kožne duplikature koje se prednjom komisurom stapaju u središnji deo mons pubisa.

Male stidne usne (labia minora pudendi) su takodje kožne duplikature ali su tanje kraće i nežnije, koža više podseća na sluzokožu mada kao ni vagina ne luči nikakav sekret.

Dražica (clitoris)  je erektilni organ žene i sastoji se od glansa clitoridisa, corpusa i dva kraka, koja su kavernozna (kao kod muškog penisa) i kod nadražaja napune se krvlju, tako klitoris postiže erekciju i povećava se.

Trem usmine (vestibulum vaginae) predstavlja ulaz vagine, koji je oivičen prema gore spoljnim ušćem uretre i klitorisom, sa strane unutrašnjim stranama malih usana a prema dole čunastom jamom (fossa navicularis).

Devičnjak (hymen)  je slabo vaskularizovana membrana, koja prilikom defoloracije ne krvari već krvari iz zida vagine. 

UNUTRAŠNJI POLNI ORGANI ŽENE 

Usmina (vagina). Zid vagine sa sastoji iz tri sloja: fibroznog spolja, mišićnog središnjeg i sluzokože unutrašnjeg sloja vagine. Dužina vagine iznosi prosečno 8-10 cm, s tim da je prednji zid vagine kraći za 1-2 cm od zadnjeg. Srednji deo vagine je najrastegljiviji.

Materica (uterus ) se sastoji iz corpusa i cerviksa. Dužina uterusa u celini iznosi 8-9 cm, dok je dužina grlića 2.5-3 cm, debljina zida materice iznosi 2 cm. Spolja je materica obavijena perimetrijumom, ispod njega se nalazi debeo mišićni sloj ili miometrijum, a treći unutrašnji sloj čini sluzokoža materice-endometrijum.Kod grlića razlikujemo portio vaginalis i portio supravaginalis.

Jajovodi (tubae Phallopi) su parni mišićni kanali koji se pružaju od roga materice do neposredne blizine jajnika I one predstavljaju komunikaciju materične duplje sa abdominalnom dupljom. Dužina tuba se kreće od 10-12 cm. Imamo 4 segmenta tube a to su intramuralni, istmični, ampularni i infundibularni.

Jajnik (ovarium) prosečna dužina iznosi oko 3-4 cm  a debljina 1-2 cm. Korteks jajnika sadži oko 40000 primordijarnih folikula koliko ih je preostalo od 700000-2000000 na rodjenju Anatomija skeleta male karlice.

Pelvis podrazumeva koštanu formaciju sastavljenu od dve karlične kosti, sakruma i kokcigealne kosti. Treba podsetiti da granicu izmedju male i velike karlice čini terminalna linija (linea terminalis) koju čine promontorijum, linea arcuata, pecten ossis pubis i simfiza. Iz akušerskih razloga mala karlica je podeljena na 4 Hodgeove ravni.Na karličnom ulazu razliokujemo tri prava prečnika karličnog ulaza: diametar recta s.anatomica, diametar obstetrica, diametar diagonalis, imamo jedan poprečni (diametar transversa) i dva kosa (diametar obliqua). Ispod ovoga nalazi se karlična sredina (amplitudo pelvis), a niže je karlični tesnac. Najniži je karlični izlaz (apertura pelvis inferior). 

Mišići karličnog dna. Karlično dno sastoji se iz dve prečage

-    dijafragma pelvis : mm.levatores ani   i mm. coccigeus         

-    dijafragma urogenitale:

          spatium profunda:     m.sfinkter uretre;      transversus  perinei profunda;     

          spatium superfitiale:  m.bulbocavernosus;   m.ischiocavernosus                            

VASKULARIZACIJA ORGANA MALE KARLICE 

Organi male karlice arterijsku krv dobijaju iz tri izvora

-         ovarijalnim arterijama direktno iz aorte (aa.ovaricae)arterije jajnika daju dve grane, ramus ovaricus arteriae ovaricae i ramus tubarius arteriae ovaricae

-         preko unutrašnjih bedrenih arterija (aa. Iliacae internae s hypogastricae) iz prednje grane nastaju tri parijetalne grane, a lumbalis, a.sacralis lateralis i a.glutea superior, a iz prednjeg stabla imamo tri parijetalne grane a.obturatoria, a.glutea inferior, a pudenda interna i visceralne grane a.umbilicalis, a vesicalis superior et inferior, a.uterina, a.vaginalis i a.haemorrhoidalis media

-         iz gornje hemoroidalne i srednje krsne arterije

INERVACIJA SPOLJNIH I UNUTRAŠNJIH POLNIH ORGANA 

Motornu i senzitivnu inervaciju spoljnih polnih organa, medjicu i vaginu daje stidni nerv. Inervacija unutrašnjih polnih organa delimično potiče od vlakana cerebrospinalnog sistema, uglavnom je iz vegetativnih centara sa simpatičkim i parasimpatičkim nervima koji pojedinačno ili u spletovima prate odgovarajuće krvne sudove i ulaze u unutrašnje polne organe. Inervacija se najčešće odvija preko sledećih živaca:

-         iliohipogastričnog

-         ilioingvinalnog

-         genitofemoralnog

-         unutrašnjeg stidnog živca

Cerebrospinalni nervi dospevaju u malu karlicu preko nervnih spletova i u vezi su sa korom mozga, diencephalonom i kičmenom moždinom.Karlični splet (plexus pelvinus) predstavlja parni splet čiji se ganglion Frankenhauseri nalazi u duplikaturi fasciae pelvis visceralis.